Како грађани прикључени на топлане могу да штеде на грејању?

Грејње по потрошњи значи да грађни шест месеци зими плаћају колико потроше, а током лета само фиксни део. Иако је то законска обавеза, од 60 топлана она се примењује тек у десетак градова и општина, а остали на тај начин плаћају само у неким насељима, зградама или пробно.

"Треба поштовати законске одредбе које дефинишу рационално газдовање енергијом и у том делу ми већ интензивно водимо кампању преко наших корисника да полако прелазимо на мерење топлотне енергије по потрошњи јер је заиста грех трошити оно што не треба трошити", каже Милован Лечић, директор Удружења топлана Србије.

Наплата грејња по утрошку има смисла само ако грађани имају могућност да завртањем и одвртањем вентила на радијаторима управљају својим грејањем - када и по којој температури ће се грејати, хоће ли грејати једну собу или цео стан или искључити грејање када нису код куће. 

"Успешан прелазак на наплату према потрошњи догодиће се онда када се примене мере енергетске ефикасности, када се обуку зграде, замене прозори, балконска врата који ће омогућити грађанима да својим понашањем смање потрошњу енергије, а самим тим и рачуне", каже Петар Васиљевић из Београдских електрана.

"Ту стоји одговорност оснивача, односно локалних самоуправа, општина и градова који морају са својом топланом сести и сагледати решавање тих проблема. Највећи проблем је обезбедити средстава за санацију", каже Милован Лечић.

Владиним планом енергетске санације већ је обухваћено 500 јавних објекта који су велики потрошачи енергије. А у плану је и оснивање Фонда енергетске ефикасности.

"То ће бити риволвинг фонд, очекујемо да буде око десетак милиона евра сваке године, то ће се онда трошити и за широку потрошњу, за грађанство и остало", каже Стевица Деђански, државни секретар у Министарству енергтике.

У топланама очекују да будући управници зграда са скупштима станара олакшају и убрзају и увођење наплате по потрошњи.