Шта кочи замену радиоактивних громобрана

Радиоактивни громобрани су забрањени и требало је да буду замењени пре пет година, до маја 2014. Међутим, од три и по хиљаде, колико их је било, петина је и даље на стамбеним зградама, установама, привредним објектима. Струка каже да их треба уклонити што пре. Посао кочи недостатак новца, па је Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну безбедост покренула кампању прикупљања донација.

Громобран је најсигурнија заштита од удара грома. Али сви који су постављани од 1960. до 1970. године морају бити замењени. Има их још 632, највише у Војводини.

"По општинама ако погледамо, од та 632 највише их имају Кикинда, Бечеј, Панчево. Све су то громобрани за које ми знамо где се налазе, на којој висини се налазе, који је тип громобрана, на каквом се стубу налази, све се прати и све се до детаља зна", наводи Слађан Велинов, директор Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну безбедност Србије.

Процедуру за њихово уклањање покрећу власници објеката и зграда, а могу их скидати само три лиценциране установе – две су у Институту "Винча", а једна је приватна. А док се громобрани не уклоне, важно је да стоје усправно.

"Громобрани у положају у ком се налазе од оног момента када су постављени нису опасни по људе. Они постају опасни тек у случајевима када се накриве, односно када носеће сајле попусте или падну, или неовлашћени и нестручни људи дођу у додир са радиоактивним громобранима", наводи Ђорђе Лазаревић, научни сарадник у Институту "Винча".

Старе громобране треба што пре заменити, а то је скуп посао. За уклањање једног, што укључује израду документације, скидање и складиштење, али и постављање новог громобрана, потребно је 3.000 евра.

"Више од пола ове мапе где се жути је један или два громобрана. Овим путем апелујемо на локалну средину да одвоји средства за скидање тог једног или два", наводи Велинов.

Складиште се као радиоактивни отпад, што је у надлежности предузећа "Нуклеарни објекти Србије".

"Јавно предузеће 'Нуклеарни објекти' врши константан надзор да се све то складишти на сигуран и безбедан начин", наводи Далибор Арбутина, вршилац дужности директора ЈП "Нуклеарни објекти Србије".

Забрањених громобрана има још у Босни и Херцеговини, Македонији и Хрватској.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.