"Мало Ужице" незванични конзулат Србије у Мађарској

Ужичанка Милка Лазаревић уговара будући банкет у ресторану на километар од граничног прелаза Келебија. Деценију и по мала колонија Ужичана припрема златиборске специјалитете за Мађаре, путнике аутобуса, возаче камиона.

Владимир Филиповић, кувар из Ужица, каже да воле кајмак, сир, гулаш, супе, чорбе.

"Много је добар ресторан, добра је услуга, особље коректно, тако да смо презадовољни, храна је дивна", каже возач аутобуса Мишо Вујовић.

Иако су у почетку Мађари били неповерљиви, сада је "Мало Ужице" омиљено место за провод становника Томпе.

"Кад су видели да смо ми њима отворили душу и срце и врата нашег ресторана, да смо и неке наше услуге прилагодили њиховим жељама, онда су они долазили да са нама славе Нове године и Српске нове године, онда они нама дођу на наш Божић и дружимо се с њима за њихов Божић. Просто, волимо и ми њих и они нас, просто смо се сродили", испричала је Милка Лазаревић, сувласница ресторана "Мало Ужице" у Томпи.

У "Мало Ужице" не долази се само због хране и пића. Многи са проблемима на граници помоћ траже баш од Ужичана.

Милка Лазаревић каже да некад преноће код њих, нахране их, помогну око добијања визе, одвезу их на аутобус, просто стоје им на услузи за све.

Готово целокупно особље ресторана је из ужичког краја.

"Ја сам најјефтинији. Од мене добију најбољу услугу, не само пиће и храну, већ и друго што пожеле", каже конобар Горан Гајић.

Посао је такав да понекад за 40 минута треба да услуже и пет аутобуса путника.

"Знате како се каже за кафану крај пута? Кафана крај пута вам је као војник на стражи. Увек морате бити спремни да дочекате и да испратите госте. Ми смо увек спремни", каже Вукосав Лазаревић, сувласник ресторана "Мало Ужице".

Милка и Вукосав остварили су своје снове у Мађарској. Кажу да Ужице и Златибор остају да сањају за активне пензионерске дане.