Вукосављевић: Култура кључна за напредак цивилизације

"Пред нашим очима савремени свет се колеба, устаљени оквири међународног права, поштовање институција и жеље за миром подрхтавају. Стари облици се руше, а нови још нису настали", приметио је Вукосављевић и нагласио да смо сведоци намерне девастације културног наслеђа у ратом захваћеним зонама, која је покретана верском или политичком искључивошћу, а најчешће једним и другим.

Вукосављевић сматра да је задатак бољег дела човечанства да препозна темељну вредност културе, интеркултуралног дијалога као јединог основа за истинско разумевање међу народнима, верама, традицијама и политичким формама.

"Да би се то постигло државе не смеју штедети средства, у складу са својим максималним могућностима, да своју културу развијају, унапређују, обогаћују и остављају отвореном за квалитетне утицаје са свих страна и такву је уклапају у сложени и хармонични мозаик универзалне људске културе", оценио је министар.

По речима Вукосављевића, култура је била, јесте и остаће основни закон самоодржања.

Како каже, схватање културе као најважнијег облика људског постојања мора се посматрати у историјској перспективи која намеће закључак да друштва преживљавају политичке, друштвене, економске, па чак и идеолошке преокрете, само уколико поседују снажно културно језгро које упркос повременим контрапунктима са другим језгрима нужно мора да тежи глобалној културној хармонији.

"То је једини услов опстанка света који смо наследили, који познајемо и који морамо предати будућим генерацијама. Верујем да таква или слична порука мора бити послата и са овог скупа", поручио је Вукосављевић у Давосу.

Констатујући да човек обликује културу и утиче на њене токове и са њом живи, Вукосављевић је истакао да је култура у најширем смислу духовна стварност, односно идентитет сваког појединца и народа, те последично јесте један од најбитнијих елемената људске историје.

Билатерални састанци на маргинама конференције

На маргинама конференције, министар Владан Вукосављевић се састао са председником Швајцарске Аленом Берсеом којем је честитао на новој функцији и са којим је договорио размену експерата у области кинематографије, дигитализације и других аспеката заштите културног наслеђа.

Вукосављевић се у Давосу састао и са заменицом министра културе Италије Иларијом Борлети Буитони, као и са министром културе Црне Горе Александром Богдановићем.

Вукосављевић и Иларија Борлети Буитони су пре почетка конференције министара културе разговарали о отварању културног центра у Трсту и за ову идеју је српски министар добио обећање да ће је италијанско министарство културе снажно подржати, саопштило је Министарство културе.

На састанку Вукосављевић је подвукао значај српског културног наслеђа на Косову и Метохији, угроженост споменика и затражио подршку Италије на очувању, обнови и заштити споменика, нарочито оних на листи Унеска.

Било је речи и о напретку договора у вези са отварањем лектората у Риму, плановима о учешћу Србије на конференцији о археотуризму у Пестуму као почасног госта, потписивању новог споразума о сарадњи у области културе и изради плана и програма те сарадње.

Иларија Борлети Буитони је изразила велику заинтересованост за сарадњу, нагласивши да је Србија земља у фокусу Италије.

Министар културе Црне Горе Александар Богдановић је српског министра позвао на конференцију посвећену Аушвицу, а договорили су да у најскорије време размене посете и потпишу споразум о сарадњи у култури који је тренутно у фази усаглашавања.

Такође, договорена је и сарадња на пољу дигитализације и размене искустава у овој области.

На отварању конференције, која претходи Светском економском форуму, скупу се обратио његов оснивач и извршни председник Клаус Шваб који је истакао важност културе у свим друштвеним активностима и враћање хуманог аспекта у процес глобализације и либерализације полсовања.

Конференција министара културе, која је почела у недељу, 21. јануара, организује се поводом почетка Европске године културне баштине 2018, а Швајцарска има за циљ да кроз овај догађај истакне важност појма Баукултуре за европско друштво који као аспект културног идентитета и разноликости обухвата сваку људску активност која мења изграђено окружење и свако изграђено и дизајнирано добро које је део природног окружења.

Овај концепт се залаже да се савремено стваралаштво и споменици културног наслеђа, третирају као један ентитет.

На крају конференције министри ће усвојити "Давос декларацију 2018".