Више купаца него нових станова у Београду, цене расту

"Више од 7.000 станова је продато у Београду у прва три квартала 2017. што указује да ће до краја прошле године продаја бити на нивоу од преко 10.000 прометованих непокретности, што одговара просечном броју продатих станова у Београду у претходних неколико година за Београд", наводи за Танјуг директор агенције "Олд Ројал Систем" Милић Ђоковић.

Раст стамбеног тржишта у Београду настављен је и у другој половини 2017. године, а према истраживању агенције "Олд Ројал Систем" која се, између осталог, бави анализом трендова на тржишту непокретности у Србији, станови просечно поскупљују око пет одсто годишње.

"Пре пет година тржиште је било у најжешћој кризи, било је много мање градње и промета, а цене су биле око 25 процената мање него што су данас. Потражња за стамбеним јединицама у Београду и даље је велика, имајући у виду да број продатих станова значајно превазилази број изграђених станова", наводи Ђоковић.

Танјугу је у Републичком заводу за статистику речено да просечна површина продатих станова у Београду у првој половини протекле године износи 62 квадрата, а највећа уговорена цена по квадрату у том периоду износила је 217.701 динара и купљен је у Београду.

"Јака тражња за становима задржала се у претходна четири квартала, јер, поред великих стамбених пројеката у изградњи, неколико значајних пројеката је најављено и у наредном периоду, а то је охрабрило инвеститоре да улажу у нове стамбене пројекте", наводи Ђоковић.

Цена новоградње у Београду, према истраживању агенције, крећу се од 900 евра по квадрату за стан у Железнику и Раковици до 3.000 евра за Дедиње и чак 3.500 евра за квадрат на Старом Граду.

Са друге стране, стари квадрати вреде од 650 евра, за колико се продају у Сремчици, док на Бањици вреде 1.050 до 1.200 евра. На Дедињу се цене крећу од 1.700 до 2.000 евра за квадрат на Старом Граду, док је чак 3.000 евра потребно издвојити за квадрат старе "лукс" градње у строгом центру Београда.

Иако су цене квадрата у Србији високе у односу на примања грађана, оне су ипак ниже у односу на метрополе сличне величине у Европи, као што су Беч или Праг.

У Србији је стан "капитална инвестиција" и купује се од уштеђевине, уз финансијску "инјекцију" породице или кредитима банака.

Дуг период отплате кредита, међутим, није обесхрабио више од 7.000 купаца који су у прва три квартала прошле године купили станове у престоници, а потпуни подаци о продаји протекле године још увек се обрађују.