Споменици између политике и историје

Од краја Првог светског рата прошло је 100 година, а у Србији се поново тражи место за споменике онима који су у то време били на челу државе и војске – Александру Првом и Петру Првом Карађорђевићу. Историју сећања, осим што је често оптерећивала, политика је и обликовала.

Без улице и споменика, краљ Александар Први Карађорђевић дочекао је тек бисту у Београду. До 1941. подигнуто му је око 60 споменика широм Југославије. Током Другог светског рата и касније, споменици су уклањани.

У Француској, међутим, за њега има места. Као што има и за улицу маршала Петена, хероја у Првом рату, колаборационисте у Другом, издајника и осуђеника на доживотну казну.

"Постоји још једна забуна по ком краљу Александру је именован велики булевар у граду. После 2000. кад сам ја био у тој комисији је подигнута кабинет-биста близу Студентског дома и тиме отклоњена заблуда. Булевар Краља Александра је Булевар Краља Александра Обреновића", рекао је Милета Продановић, некадашњи председник Комисије за споменике и називе тргова и улица.

Током историје – идеологије су се надметале да наметну своје вредности и улогу у изградњи земље: Карађорђевићи и Обреновићи, онда је комунизам у центар пажње поставио Тита.

"Tо је необичан осећај моћи када узмете гумицу у руке и кренете да бришете историју, то је оно што је страшно, недопустиво и у чему смо били успешни", каже историчар Дејан Ристић.

"Ја сам се увек шалио да смо ми у сендвичу радикалних левичара и радикалних десничара", истиче Продановић.

Некада су у комисији за називе тргова и улица били људи из струке, последњих година то су политичари. Тако је неретко локална политика обликовала политику сећања.

Иако је подигао велики број цркава и манастира, споменик Стефану Немањи недавно је тек стигао до идеје. За историчаре много је отворених питања.

"Где подижемо споменик Стефану Немањи? Да ли само њему или и каснијим владарима. Да ли правимо пантеон као у Будимпешти или селективно поступамо. Стефан Првовенчани за чије владавине је Србија постала краљевина и међународно призната у средњевековним оквирима у Београду има само део ауто-пута", наводи историчар Ристић.

Југославија и Србија суочиле су се и са детитоизацијом имена улица и градова крајем осамдесетих и почетком деведесетих. Тако је његов споменик измештен са Трга партизана у Ужицу. А недавно је протеран са Трга у Загребу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.