"О најбољим младим лекарима водити рачуна док су студенти"

Студенти Медицинског факултета у Београду који показују завидно знање биће укључени у истраживачки рад у Клиничком центру Србије још током школовања, каже министар здравља Златибор Лончар. Истиче да ће они који студије заврше са најбољим оценама одмах добијати посао и могућност специјализације.

То је могуће уколико Медицински факултет у Београду и Клинички центар Србије буду више сарађивали, уколико се обједине организација и активности те две установе. Радна група која је формирана да ради на томе одржала је данас први састанак.

"Обраћа се посебна пажња на студенте који показују завидно знање. Хоћемо да се концентришемо на њих, да их укључимо у систем, да када заврше студије са најбољим оценама одмах добијају посао, али и специјализацију и усавршавање", рекао је Лончар додајући да је "џабе улагање у опрему ако не ишколујемо генерације које ће овде остати да нас лече".

Министар каже да је идеја да се о најбољим младим лекарима води рачуна још док су студенти, да ће у сам процес бити укључени Клинички центар Србије, САНУ, Министарство здравља, Медицински факултет у Београду.

"Овим желимо да најбоље младе лекаре задржимо у Србији, да искуства и знања стичу од домаћих најбољих лекара, који су признати у свету", појаснио је Лончар истичући да ће тиме на добитку бити и цео систем, држава, али и студенти који неће морати да брину о будућности.

Председник САНУ Владимир Костић појашњава да КЦС није регистрован као научна институција иако то јесте, да су многи предавачи на Медицинском факултету, директори клиника, али да су им радне књижице на факултету.

"Оно што покушавамо да кажемо је да постоје установе у којима ће медицинска услуга, истраживања бити на интегрисаном нивоу. До сада је то била вештачка подељеност. Директори клиника КЦС-а су углавном и предавачи на Медицинском факултету и њима радне књижице нису на клиникама, већ на факултету. То није природно", појаснио је Костић.

Решење је, каже, у оснивању "тичинг хоспитала" – једног универзитета који би био инкорпориран у свакодневицу медицинског живота Србије, и отворио просторе који се у овом тренутку заснивају на доброј вољи појединаца, а не на систему. "То траје 40 година, барем колико мене памћење служи, време је да се одрекнемо конформизма и опортунизма и размишљамо као сав нормалан свет", рекао је Костић.

Он је рекао да се очекивало када је осниван Центар за континуирану едукацију 2003. године да ће полако кренути, али да је већ прве године било 30.000 људи. "Глад за информацијом, знањем, вештинама је присутна. На нама је да то обезбедимо", појаснио је он.

Декан Медицинског факултета у Београду Небојша Лалић каже да се уз пуну подршку Министарства здравља и Министарства просвете креће у проналажење решења како би се продубила сарадња Медицинског факултета и КЦС-а.

"Академске болнице постоје свуда у свету и оне својом платформом нуде оне успехе које савремена медицина носи", рекао је Лалић.

Додао је да се боља сарадња очекује и од других медицинских факултета и клиничких центара, али да се кренуло у Бeограду јер ту тренутно постоје најбољи услови.

"Оно данас што радимо је усмерено на бољу организацију рада и боље функционисање тог терцијарног нивоа здравствене заштите и високог образовања и повезаности како би се пружила боља настава, бољи научни рад", навео је Лалић.