Рекордна посета 2017. у Музеју Николе Тесле

Архив Николе Тесле смештен у његовом музеју уврштен је у Унесков регистар светске баштине "Памћење света".

Та изузетно вредна колекција од 160.000 личних предмета, пренета је 1950 у Београд.

Кустоскиња Милица Кеслер напомиње да се у депоу Музеја Николе Тесле у металним орманима се чува Теслина архива, за коју може да се каже да је срце музеја. "То је оно што нам је најдрагоценије. Ту се налази колекција Теслиних диплома. Петар Други Карађорђевић 1937. године проглашава Николу Теслу за академика", додаје Кеслерова.

У подруму научниковог музеја је и нова лабораторија за конзервацију и заштиту новинских исечака, чији се почетак рада очекује на пролеће.

"Надамо се да ћемо ту наћи нова сазнања о Теслином друштвеном животу и стварима које су га занимале, због тога што су то новински исечци, које је чувао, јер су њему због нечега били значајни", наводи Кеслерова.

У Музеју Николе Тесле 2017. је забележена рекордна посећеност од сто тридесет хиљада заинтересованих.

"Топло ћу препоручити познаницима и пријатељима да прилком посете Београду обавезно виде Музеј Николе Тесле, јер је на мене оставио велики утисак. Мислим да сви Срби с једне и друге стране Дрине, треба да буду поносни на овог научника", каже Драгана Михалчић, из Градишке у Републици Српској.

"Тесла је научник који је пронашао електричне моторе",  каже Ренато, туриста из Италије.

Кеслерова наводи да је занимљиво да се од познатих личности у 2017. години у књигу утисака  уписао турски писац и нобеловац, Орхан Памук.

Велики Тесла је о празницима добијао многобројне честитке, не само од виђенијих и научника већ и од обичног света.

"Та колекција је нарочито занимљива техничким и поштанским музејима. Због тога што имамо колекцију и америчких и европских честитки", каже Кеслерова. 

У музеју се посетиоци још једном могу уверити да је Никола Тесла припадао повлашћеном, научном кругу умних људи, чија су имена исписана великим словима, управо зато јер су изумима променили слику света, а Тесла га је и осветлио.