Обичаји за Божић различити, порука иста

Божићно јутро у породичним домовима почиње рано. На окупу је цела породица, а у кућу први долази положајник да укућанима пожели срећу, здравље и напредак. На божићној трпези, најважнија је чесница у коју се ставља новчић, а онај ко га пронађе, према веровању, имаће среће у наредној години. Обавезно је уношење бадњака и сламе.

"Бадњак треба да гори целе ноћи да би се по веровању помогло Сунцу, јер је Сунце тог дана најслабије. То је најкраћи дан, а најдужа ноћ и тада се том чаробном ватром помаже да Сунце поврати ону снагу која је потребна да би година била плодна", објашњава директорка Етнографског музеја у Београду Тијана Чолак Антић.

Исти празник, различито празновање. Од места до места, из села у село, уче нас различитим обичајима.

"Од свих обичаја Божић има најмање разлика у обележавању на свим деловима Србије. Разлика је у чесници. Чесница у Војводини може да буде сува пита са орасима, може да буде пита зељаница. У Шумадији и Динарском појасу то може да буде проја или погача", каже Тијана Чолак Антић.

Коринђање, један од ретких старих обичаја сачуван је само у Банату. Деца певањем божићних песама честитају комшијама празнике, а они их заузврат дарују слаткишима и воћем.

На Божић, цркве подсећају на значај вере. У време празника морамо више радити на себи, а најпре пружити љубав и разумевање једни другима.

"Треба се трудити, умети опростити, стварно опростити, а не ритуално и обичајно. Треба говорити себи – не могу се наканити што сам учинио нешто добро, већ зашто нисам учинио нешто добро, а могао сам", рекао је протојереј Љубомир Стојановић.

Ове године очекује нас један од најтоплијих Божића у последњих стотину година, а према народном веровању, високе температуре на тај празник најављују сушу. Таква сумња, ипак, граничи се с празноверјем, упозоравају свештеници.