Обичаји на Бадњи дан

У праскозорје, под ударцима секире, један се млади храст опрашта са сунцем. Сече се са три ударца, тако да падне ка истоку. 

"Добро јутро и честити Божић. Господе Боже помози и честити Божић", каже Славко Савић из села Миросаљци код Ариља. 

Бадњак је симбол оног дрвета, које су, према предању, пастири донели Јосифу и Марији , да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Његово ложење је главни део овог празника, али ће бадњак од зоре, до сумрака, остати прислоњен уз кућу, и тек потом бити унет, уз посипање житом.

Бадњак се ложи са посебним поштовањем, и моли за здравље, срећу и мир. Домаћице су већ припремиле празничну трпезу, посну, а богату, да би и нова година била богата и плодна. 

"Спремамо посну трпезу и није захтевно, већ са радошћу то спремамо. Ту има разноврсних јела, од разних салата, пасуља, сарме, до рибе и слаткиша", каже Драгана Савић из села Миросаљци.

Бадњак гори до Божића, наговештавајући нову светлост коју доноси вера у новорођеног Христа.

Подови се посипају сламом, баш као у Витлејемској пећини, деца пијучу, да би се живина множила и умолило благостање. Сви обичаји везани за Бадњи дан, имају смисао хришћанског заједништва, љубави и радости у прихватању Бога.

"Треба да знамо сви смисао празника Христовог рођења. Није све у трпези, трпезу можемо да спремимо и неким обичним даном. Битно је да то проведемо са радошћу и љубављу, са осмехом на лицу, у свом домаћинству", каже Раде Савић из села Миросаљци.

И док се у домовима пали свећа, као симбол Исусове светлости коју је донео свету, ове су вечери сокаци и улице пусти.  

Не иде се у госте, нити се ишта узима од других. Празнује се у породици, а сви обичаји упућују на љубав, праштање и тежњу да се све заваде прекину. Већ у недељу, поздрављајући Божић, управо ћемо то рећи једни другима: Мир божји, Христос се роди.