У 2017. два и по пута више донора него претходне године

Душан Смиљкић је од донора добио јетру. Наводи да се опоравио за врло кратко време.

"Имао сам трансплантацију јетре пре нешто мање од годину дана, опоравио сам се за кратко време, сада се осећам феноменално, вратио сам се свим својим спортским активностима што ми је наравно најбитније", наводи Смиљкић.

Милић Јовичић наводи да се након интрвенције осећа много боље.

"После пет месеци сео сам да возим трактор, обрађујем 10 хектара земље. Захваљујем се донору који ми је то омогућио, његовој фамилији, породици", истиче Јовичић.

Јован Војнов је добио рожњачу. Захвалан је породицама које су у тешким тренуцима показале своју хуману страну.

"Желим да се у име свих нас захвалим људима који су у тешким тренуцима били хумани и дозволили да ми живимо један нови живот", навео је Војнов.

А због тога што и они који су добили нову шансу, као и лекари који учествују у трансплантацијама знају колико у тренутку живот може да се промени и да свако од нас може доћи на листу чекања за нови орган, поруке су једногласне.

"Имамо нешто мање од 90 људи који су добили орган, који су добили нову шансу да живе, то је само од јануара ове године, да нису добили тај орган, питање је, да ли би били данас са нама", наводи Златибор Лончар, министар здравља.

У години за нама, два и по пута више донора него претходне године, па је и у Ургентном центру и у Клиничком центру Србије урађено више транспланација него икада пре.

"Порука је свакако да људи поново најозбиљније размисле о донацији органа, да погледају у своје срце. Захвалност коју дугујемо породицама донора је велика и ми ћемо њима наставити да захваљујемо што већим радом, нашим пожртвовањем, преданошћу, јер ми живимо са тим, и на овај пријем смо дошли право са трансплантације, пацијент је добро, ми смо овде, и идемо даље", навела је Наташа Петровић из Ургентног центра.

Проф.др Ђорђе Ћулафић, начелник Трансплантационе хепатологије Клиничког центра Србије наводи да се свест људи о значају даривања органа променио на боље.

"Важно је да се свест код људи значајно мења, што се ослобађамо неких предрасуда. Јако је важно што смо створили Националну листу на нивоу читаве Републике, тако да нам не пропадају органи јер немамо пацијнета. Очекујемо више трансплантација наредне године, и да наши трансплантирани буду добро као што су били до сада", рекао је др Ћулафић.

Доцент др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију Клиничког центра Србије наводи да је ове године порастао број трансплантација срца.

"Пуно здравља и да вам ништа од овога о чему причамо не треба, то је најважније наравно, да је ваше срце најбоље срце, све друго је покушај да тај живот начинимо нормалним колико је то могуће. Ове године је највећи број трансплантација срца, њих седам", наводи Путник.

А у овом тренутку донорску картицу има око 160.000 грађана. До усвајања новог Закона о трансплантацији, по ком ћемо сви бити потенцијални донори, уколико се не изјаснимо супротно. И они који свакодневно брину о пацијентима, али и они који воде земљу, а већ су потписали ту картицу, позивају грађане на тај племенити чин.

Марија Ђурић са Одељења за трансплантацију Ургентног центра позива грађане да чувају своје здравље и да потпишу донорске картице.

"Порука је да чувамо здравље, да бринемо више о њему, и да потпишемо донорске картице", поручила је Ђурићева.

Ана Брнабић председница Владе Србије позива грађане да потпишу донорску картицу.

"Позивам још једном све наше грађане да потпишу ову картицу зато што је то шанса за неке људе када нема више шансе за нас и то ће показати степен наше хуманости и степен развоја нашег друштва", поручила је Брнабићева.

Апел грађанима у Новој години је да када размишљају о овој теми, размисле да ли је њихов одговор исти и на питање да ли бисте донирали органе и на питање да ли бисте прихватили трансплантацију да сте болесни и да вам је живот угрожен.