субота, 30.12.2017, 19:30 -> 19:46
Извор: РТС
Продаја домаћих производа на фармама и локалним пијацама
Од 1. јануара мали произвођачи меса и млека моћи ће да продају своје основне производе али и прерађевине код куће, на локаним пијацама и у маркетима. Потребно је да се упишу у регистар и испуне одређене услове за безбедност хране али више не по правилима који важе за велике произвођаче.
Мини млекаре недељно могу да произведу до 200 литара сировог млека, продају га код куће, на локалноим пијацама, у својој и суседним општинама.
Мале кланице тако могу 100 килограма месних прерађевина недељно да понуде и локалним маркетима. То је дозвољено новим Правилником под условом да се испуне ветеринарско-санитарни и хигијенски услови за производњу хране.
"Пеглањем кобасица постижемо да из дубине кобасице истискујемо влагу на површини црева, да би промаја урадила своје", истиче Предраг Стојковић, произвођач пеглане кобасице из Пирота.
"Осамдесет до деведесет одсто произвођача који учествују на сајму имају већ поприлично задовољавајуће услове и њима ће бити потребно врло мало улагања да би ту своју производњу ускладили са овим правилником који ступа на снагу", наводи Марјан САВИЋ, председник удружења произвођача пеглане кобасице.
До сада су мали произвођачи морали да испуне исте услове за безбедност хране као и велики. Више не. Могу, на пример, у истој просторији да кољу, прераде и складиште месо.
"Не морају да се употребљавају више стандардни материјали већ може да се употребљава и камен и дрво и све оно што није комерцијално дезинфекционо средство. Правилник прописује услове за географски ограничена подручја као што је на пример Сјеница, Пештер или нека удаљена подручја где се за произвођаче сира дају услови где они чак не морају да имају ни водоводну воду", каже Тамара БОШКОВИЋ из Одељења за ветеринарско јавно здравље при Управи за ветерину.
"Биће уписани у регистар регистрованих објеката, добиће решење о упису у тај регистар и самим тим биће видљиви инспекцији и моћи ће инспекција да иде и да их контролише", истиче Емина Милакара, директорка Управе за ветерину.
Ако је прођу, то им отвара врата великих маркета, а тамо их чека још једна контрола.
"Да ли су ти произвођачи способни да одрже квалитет који се тражи, да ли је све у складу са највишим стандардима везано за безбедност и квалитет хране и да ли су у могућности да испоштују континуирано и квалитет и да поштују рокове и количине", наводи Никола Папак, из компаније "Делез Србија".
"Имали смо проблеме што нисмо могли да уђемо у маркете. Ове нове уредбе мислим да ће повољно да утичу али све се много, много касни", каже Раиф ЛЕКОВИЋ из села Чаровина на Пештерској висоравани.
"Желимо још даље да радимо и више да имамо млека и више да производимо, да се још више проширујемо", истиче Нермин ШАЦИЋ из села Пружње.
Мере руралног развоја, за мале произвођаче предвиђају субвенције за куповину опреме од 50 одсто, а у сиромашнијим подручјима и 65 одсто.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар