Ђорђевић: У 2018. потупуна контрола расхода министарства

Представљајући резултате министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Ђорђевић је навео да ће се у даљем раду министарство фокусирати на реалне циљеве који ће донети конкретне резултате које ће грађани моћи да осете.

"За следећу годину предвиђене су нове три ствари у буџету. Прва је подршка од 204 милиона динара за смештај у приватним домовима за стар, где је циљ да више нема чекања на сместај у овим домовима, рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, другу ставку представља СОС телефон за жене жртве насиља за шта је издвојено 30 милиона динара. Додао да је 26 милиона динара издвојено како би Србија имала право да аплицира за учешће у програмима ЕУ.

Када је у питању сектор за рад и запошљавање, Ђорђевић је истакао да је најзначајније смањење незапослености и преквалификација људи у ИТ сектор што ће допринети што квалитетнијем кадру.

Нагласио је и доношење Закона за финансијску подршку породицама са децом, а када је у питању сектор за бригу о особама са инвалидитетом рекао је да ће ту најзначајније ставке бити већа издвајања, израда централне базе података, као и израда персонализованих картица.

За следећу годину имамо три кључна циља, рекао је министар и навео да су то почетак рада на издавању социјалних карата, борба против рада на црно и СОС телефон.

Упитан за процес приватизације бања, министар је рекао да су одржани састанци и да постоји заинтересованост инвеститора, те да ће се решавати једна по једна бања.

Како је додао, на томе највише ради Фонд ПИО који је у највећем броју случајева у власничкој структури бања.

Министар је рекао да се за следећу годину очекује доношење Закона о штрајку.

Када је у питању план рада по секторима, Ђорђевић је рекао да се у Сектору за финансијско управљање, рачуноводство и контролинг планира израда Стратегије управљања ризицима, укључивање социјалних установа у систем Трезора и увођење Контролинга.

Ђорђевић је као најзначајније истакао увођење потпуне контроле трошења новца, што је посебно важно ако се зна колико новца из буџета до крајњих корисника, стиже преко министарства.

Министар је рекао да је удео министарства за рад, заједно са ПИО Фондом и Националном службом за запшљавање у расходима Србије 41,48 одсто што "представља велику одговорност", јер је велики број становника директно зависан од коришћења средстава овог министарства.

Три буџетска фонда министарства, наводи министар, у којима се распоређује новац предвиђен буџетом су буџетски фонд за програме заштите и унапређења особа са инвалидитетом за који је издвојено 468,9 милиона динара, буџетски фонд за установе социјалне заштите за који је издвојено 518,5 милиона динара и буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом за који је издвојено 1,25 милијарди динара.

Када су у питању дотације невладиним организацијама у следећој години, Ђорђевић је рекао да ће 517 милиона динара бити опредељено за народне кухиње, 50 милиона за подшку женама жртвама насиља СОС телефон и удружењима за заштиту породице и деце.

У области борачко-инвалидске заштите биће опредељено 50 милиона динара за пројекте, а у области заштите особа са инвалидитетом издвојено је 400 милиона динара за конкурсе.

Када је у питању Сектор за рад и запошљавање за следећу годину обезбеђено је 3,65 милијарди динара за активно запошљавање, што је 850 милиона више него прошле године.

Министар је навео да ће за инклузију Рома бити издвојено 32,5 милиона динара за примарно образовање, 2,2 милиона субвенција за самозапошљавање, 37,8 милиона динара за заштиту деце и 4,9 милиона динара за ОСИ.

У Сектору за пензиону, борачку и инвалидску заштиту за 2018. годину планирана је обнова споменика захвалности Француској, а када је у питању Инспекторат рада министар је најавио континуирану контролу "24/7", као и заједнички рад са пореском инспекцијом.

Ђорђевић је на представљању рада министарства прочитао део извештаја стручног надзора који се односи на случај девојчице која је била у хранитељској породици Миле Алечковић и између осталог навео да је дете затечено у лошем здраственом стању са констатованом шугом.

Министар је навео да је девојчици која је 15. децембра одузета хранитељској породици био забрањен контакт са браћом, да је брига о њој препуштана другим личима који су блиски хранитељској породици, као и да су се у школи хранитељи представљали као старатељи.

"Хранитељи су од почетка тражили посебне услове и било је потешкоћа у сарадњи, нису хтели да приме посете социјалних радника, а нису се придржавали ни попуњавања свеске хранитељства. Такође су забрањивали разговор детета и социјалних радника насамо, али и контакт детета са браћом и сестрама", рекао је Ђорђевић одговарајући на питања новинара након представљања резултата рада свог министарства.

Како каже, није желео да преко медија комуницира са хранитељском породицом у којој се девојчица налазила, а која је сада премештена у нову хранитељску породицу где се "полако прилагођава".

Министар је додао да су бивши хранитељи на конференцији за штампу коју су организовали изнели многе податке о детету које треба да буду тајна, као и да је "начин на који су причали на конференцији и преко медија и друштвених мрежа подлеже пријавама".

Ђорђевић је поновио да подржава рад социјалних радника који дају "200 одсто" од себе и да "неће дозволити да они трпе претње".

"Закон о родној равноправности није ствар сујете"

Одговарајући на питање да ли је сукоб два министарства око Закона о родној равноправности сукоб између њега и Зоране Михајловић Ђорђевић је рекао да ниједан министар не може да дозволи да лична сујета угрози државу и закон.

"Нисам ја лично, него смо ми као министарство дали негативно мишљење, ми не желимо да мењамо закон у смислу да доносимо нови, овај закон је квалитетан, али има недостатака", рекао је Ђорђевић после представљања рада свог министарства.

Додаје, да ако се следе европски принципи онда закон мора да прође све процедуре, а све примедбе које су изнете морају бити предмет расправе.

"Ми Закон о родној равноправности имамо, он је оцењен као напредан, али желимо да буде још бољи. Има ту примедби, на пример не можете приватним компанијама да намећете квоту, не може Инспекторат за рад да се бави примедбама за кршење родне равноправности јер већ има широк обим надлежности...", навео је министар и додао да се он лично увек водио одабиром људи који најбоље раде свој посао без обзира на пол.

Упитан за доношење закона који би регулисао рад на лизинг, а који је најављиван 2015. године, Ђорђевић је рекао да израда било ког закона тражи време, као и да је у циљевима за наредну годину навео ствари које се "извесне".

"Тај закон нам треба, гледаћемо да то буде што пре, али хтео сам да будем искрен и да не кажем да ће га бити, а после да га не буде", рекао је министар и додао да су неке од ствари које ће помоћи у решавању тог проблема, одређивање минималне цене рада и договорено формирање локалних социо-економских савета.

"Ђиласова донација одбијена због злоупотребе"

Ђорђевић је рекао да је одбио донацију Драгана Ђиласа Установи за децу и младе "Сремчица" у којој бораве деца са сметњама у развоју, јер би то, како је оценио, била злоупотреба институције зарад политичких поена.

Како је навео на представљању рада свог министарства, донација Драгана Ђиласа од 280.000 динара одбијена је јер се он промовише као кандидат за градоначелника, те на тај начин злоупотребљава децу у сврху личне промоције.

"Могао је да да то анонимно, али као Ђилас не може", рекао је Ђорђевић и додао да тако нешто не би допустио ниједном политичару.

"То не бих дозволио ни политичару из своје странке, јер је то злоупотреба институције зарад политичких поена", додао је министар.

Упитан да ли је одбијањем донације и он злоупотребио институцију коју представља Ђорђевић је рекао да било ко може да да донацију и да је то пракса која се подржава, али анонимно.

"Шта бисте ми рекли да тако дозволим да јавно донира новац неки тајкун или криминалац?", рекао је министар и додао да не сматра да је урадио погрешну ствар.