Пољопривреднице имају право на накнаду по основу рођења

Више од пола века Мирјана Димитријевић из Зрењанина бави се пољопривредом. До пре две године све је сама радила. Уз то је гајила децу, и данас, каже поносно, има и петоро унучади. Помоћ државе, никад није добила.

"У моје време то није било. Верујем да би било много више деце, да је било те помоћи, ипак та помоћ много значи за млад свет, за младу генерацију. Ја сам јако поносна на себе, имам петоро унучади и тако желим свима", каже Димитријевићева. 

Новина коју доноси нови Закон можда ће утицати на то да се на селу рађа више деце. Први пут и жене на пољопривредним имањима имају право на накнаде за рођење и негу деце. 

"То су две велике категорије жена које се баве пољопривредом. Жене које су власници пољопривредног газдинства оствариваће остале накнаде на основу основице на коју су плаћани доприноси за обавезно социјално осигурање 18 месеци пре рођења детета. А жене које су пољопривредни осигураници на основу основице на коју су плаћени доприноси за пензијско- инвалидско осигурање 24 месеца пре отпочињања одсуства, односно рођења детета", обајшњава Милена Антић Јанић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Колико њих ће моћи да оствари то право, још се не зна. Попис у пољопривреди је показао да су жене у мање од 20 одсто случајева носиоци пољопривредног газдинства.

"На територији града Чачка има око 7.000 регистрованих газдинстава, а од тога је само један одсто жена носилац газдинства. Носиоци посла у пољопривредним газдинствима су много више жене. Нови закон где жене могу користити породиљско боловање или одстуство за негу деце ће добро доћи женама које апслолутно никаква права нису имале", објашњава Снежана Марковић Ђуровић из Центра за развој села, Чачак.

То право, међутим, неће моћи да остваре многе жене на селу. Оне се углавном одричу наслеђа у корист мушких наследника. 

"То је нешто што њих у старту ставља у неповољнији положај јер оне не располажу земљиштем, зградама, средствима за производњу, свим оним што је важно да се оствари један солидан економски положај. То се даље рефлектује на то да оне много ређе него мушкарци или жене у другој популацији имају уплаћено пензијско-инвалидско осигурање и то је онда нешто што аутоматски ствара проблем да приступе овом новом праву које је свакако правично да им се додели", напомиње професорка Филозофског факултета и програмска директорка Секонс Марија Бабовић. 

Тај проблем нови Закон не може да реши, али би можда, кажу упућени, могло да се размишља о поновном увођењу права да пољопривредно газдинство има два носиоца. Док је постојала, та подстицајна мера је многим женама помогла да по основу власништва себи обезбеде економску сигурност.