Како помоћи најстаријим суграђанима?

Иако припада старијој генерацији, њој помоћ није потребна. Даница Шмиц помаже својим вршњацима и млађима од себе.

"Потребно им је дружење и да их неко обилази. То говорим за особе које су малтене непокретне и које саме живе, али исто тако потребно је да оне саме осете да нису заборављене, или да видимо како је њихово здравствено стање, да их одведемо код лекара, биће им много лакше", каже волонтерка Црвеног крста Даница Шмиц. 

Трећина старијих у граду живи у старачким домаћинствима, а сваки трећи потпуно сам. Ипак, вишегенерацијских породица је више у граду него на селу.

"У селу то оснажује домаћинство и постоји природан однос између старијих и млађих са мање напетости него у граду, где је вишегенерацијско домаћинство чешће изнуђено него што је потреба. У таквим домаћинствима имамо ситуацију да пензионери издржавају своју незапослену децу", објашњава социолог Градимир Зајић. 

Здравствене услуге и помоћ у кући су им најпотребнији, а често их немају.  

"Морамо да дизајнирамо комбинацију социјалних и здравствених услуга. Некима су потребне геронтодомаћице, али некима су потребне неговатељице које би им секле нокте", истиче Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже да најстарије суграђане, у складу са демографском структуром, морамо да видимо као део развоја нашег друштва.

"Ако превенирамо изолацију, учинићемо много тога и у превенцији свих њихових потреба за услугама", каже Јанковићева. 

Половина испитаних једва саставља крај с крајем иако их више од 90 одсто има пензију, у просеку по нешто више од 25.000 динара.