Отворен Доситејев дом у Београду

Отварајући "Доситејев дом", министар културе и информисања Владан Вукосављевић приметио је да Доситејеве речи и његово дело одјекују у времену и историји.

Вукосављевић је напоменуо да знак питања за све нас у времену које долази јесте колико су данас актуелне његове речи.

"'Књиге, браћо моја, а не звона и прапорци', одјекнуло је устаничком Србијом као позив који је неко разумео, неко није. Србија је била огрезла у крви, у борби за слободу, навео је министар.

Велика страдања и велике патње били су присутни у тренутку када је Доситеј из интелектуално другачијег света, другачијег културног круга доспео у Србију. Његов позив и његов глас код наших углавном неписмених устаничких вођа и код народа који је грцао за првим зрацима слободе и првим уздисајима слободе, одјекнуо је снажно и имао је свој ефекат", рекао је министар.

Министар се запитао да ли данас, после више од 200 година, уз ситне измене, можемо да кажемо "књиге, браћо моја, а не индустрија забаве, ријалити шоу програми и тривијалности и баналности, поткултура и субкултура, које нас засипају из сваког правца из дана у дан".

"Мислим да можемо и у томе јесте снага Доситејеве просветитељске поруке и ако његове речи чујемо, разумемо и са благим изменама преведемо у садашњи контекст, схватићемо и схватамо колико је то упозорење и позив актуелан и данас", напоменуо је Вукосављевић.

Вукосављевић је истакао да је Доситеј у време грознице за слободом, унео другу врсту грознице - просветитељску, реформаторску, еницкопедистичку, револуционарну.

"Те две ствари које су, логика би налагала, антипод једна другој, сложиле су се у фину хармонију и оно што је деловало немогуће у том тренутку, десило се - Србија је кренула да се развија у свим правцима и да ствара државу, институције и школе", додао је министар.

Управница Мирјана Драгаш подсетила је да је Задужбина основана 2004. године захваљујући компанији "Хемофарм" која је купила кућу у којој је рођен Доситеј Обрадовић у Чакову, поред Темишвара, која је одмах пренета у власништво Задужбине, реновирана и претворена у спомен-музеј.

"Сада први пут смо у прилици да отворимо праву кућу за Задужбину 'Доситеј Обрадовић' - Доситејев дом и тиме испунимо жељу и завет српског народа и културних прегаоца из 1911. године који су желели да тада у Београду отворе Доситејев дом који ће бити место окупљања просветних радника и свих стваралаца у области културе", рекла је Драгашева.

Министарство културе је издвојило близу пет милиона динара којима је реновирано 250 од укупно 500 квадратних метара простора у згради, која је споменик културе од великог значаја и у којој се, поред Задужбине "Доситеј Обрадовић", налазе и Вукова задужбина и Институт за књижевност и уметност.

Председник Управног одбора Задужбине Душан Иванић је истакао да је Доситеј остао "знак модерног идентитета српске културе, просвећености, слободног, верски (а можемо додати - идеолошки и политички) толерантног грађанина".

Иванић је рекао да је Задужбина настојала да у издањима, изучавању и популаризацији Доситејевог дела уједини културу сећања са савременом културом и најавио да ће у Доситејевом дому интензивирати Доситејеве школске дане, настојати да Доситејев салон постане редовна трибина за размену критичке мисли о новим издањима и различитим сферама, а округли столови и научне конференције предвиђају се као редовна делатност.

"Доситејев дом треба да постане место одржавања предавања и дискусија о стратешким питањима развоја наше културе и о аспектима њеног идентитета и очувања идентитета Срба у расејању", поручио је Иванић.