Крај радова у КБЦ "Драгиша Мишовић" половином 2018.

Грађевински радови на објекту, који има 10.000 квадратних метара, почели су половином новембра, а грађевинаре и запослене су обишли премијерка Ана Брнабић и министар здравља Златибор Лончар. 

Председница Владе Ана Брнабић наводи да се после улагања у КЦ Ниш, наставља са пројектима који су важни.

"Уз подршку Европске инвестиционе банке идемо на улагања у КЦ Србије, КЦ Војводине, КЦ Крагујевац али и седам важних клиника између којих је и ‘Драгиша Мишовић‘, ‘Вишеградска‘, ‘Тиршова‘. Огромне су инвестиције у здравству што је важно да заджимо лекаре и медицинске раднике да раде у Србији", наводи Брнабићева.

Министар здравља Златибор Лончар истиче да су први пут обезбеђена сва средства да се до краја заврши реновирање у КБЦ-у, али и да се угради комплетна опрема.

Лончар је позвао државне органе да ставе тачку на случај пожара у КБЦ "Драгиша Мишовић" и дају одговор како је избио јер, како каже, постоје сумње да је зграда изгорела како би се "прикриле махинације које су рађене".

"Молим надлежбне да то испитају, да се то више никада не би дешавало. Нефункционисање 'Мишовића' је пореметило цео здравствени систем, не само Београда већ и Србије. Остале клинике морале су да преузму више пацијената, а нису имале ни довољно кадрова ни простора", појаснио је министар.

Он се захвалио свима који су улагали претходно у тај објекат, Граду Београду који је 2014. године уложио милион евра, затим турској агенцији Тика која је уложила око 600.000 долара и америчкој амбасади која је уложила око 750.000 долара.

Директор КБЦ "Драгиша Мишовић" Радослав Шћепановић каже да у ту болницу први пут долази врхунска опрема.

"Могу да вам кажем да нисам сањао да ћемо икад бити у ситуацији да оно што пожелимо добијемо. Све што су наши лекари замислили, пожелели, биће монтирано почевши од магнета, скенера, врхунског мониторинга".

Шћепановић је нагласио да је зграда која је изгорела била срце клиничко-болничког центра, да су у њој смештене клинике за хирургију и за интерну медицу, пет операционих сала са интензивним негама, коронарна јединица.

"У новој згради имаћемо и кардио салу, што значи да ћемо моћи да радимо интервентну кардиологију што је највиши ниво здравствене заштите. Долази нам врхунскла опрема", рекао је Шћепановић. 

"Забрана запошљавања погодила само администрацију у здравсту"

Премијерка Србије каже да се забрана запошљавања у јавном сектору није погодила лекаре и медицинске сестре, већ само администрацију у здравству и да је од 2014. године запослено 8.000 медицинских радника.

"Више од 8.000 медицинских радника смо запослили, али се смањује број запослених у администрацији. Дозволило се више од 5.000 специјализација", рекла је Брнабићева новинарима након обиласка радова.

Министар здравља додаје да нико од 2014. године није запослен мимо конкурса, а да се пре тога тачно знала тарифа колико кошта да млади лекар добије посао и она је зависила, како каже, и од тога да ли је неко члан странке или не.

"Наш циљ је нова генерација лекара, који су били вредни на факултетима, да раде у добрим условима, да имају могућност да се усавршавају, да долазе страни лекари. Хоћемо да то буде наша будућност", рекао је Лончар.

Подсетио је на забрану запошљавања која је трајала десет година, као и да лекарима специјализација траје пет година.

"Прве специјализације одобрили смо 2014. године, а специјалисте ћемо добити 2019. године. Још толико треба специјалисти да буде искусан лекар који може да ради самостално, да ради компликације", закључио је Лончар.