Рециклажа у Србији далеко испод нивоа развијених земаља

Док се у Европској Унији рециклира око 60 одсто отпада, у Србији чак 95 процената комуналног отпада завршава на депонијама или у природи. Рециклери амбалажног отпада раде са половином капацитета и увозе амбалажни отпад из суседних земаља. Рециклери предлажу увођење депозитног система, односно кауције за стаклене и пластичне боце и лименке.

Иако је у Србији доношењем сета зелених закона 2009. године примењено начело  "загађивач плаћа" и успостављен правни оквир за развој система управљања отпадом, грађани врло често или немају могућност или не желе да одвајају отпад из домаћинства за рециклажу. Наменски контејнери за пластику, стакло, лименке, текстил, постоје само у већим градовима и нема их довољно.

"Рециклирам од када је постављено ово овде. Оно што нам недостаје у тој затрпаности политиком, ријалити програмима и сличним стварима, то је нека елементарна еколошка свест. Ми се понашамо потпуно бахато према природним ресурсима које имамо", каже Милош Ковић. 

Месечно се из Београда на депонију Винча донесе око 50.000 тона комуналног отпада, а одатле такозвани неформални сакупљачи одвајају све што може да се рециклира.

"Имамо неке људе тамо који раздвајају секундарне сировине. Они издвоје око 300 тона пет амбалаже само на Винчи, то није нормално, тај пет би требало да буде издвојен пре. Ми ћемо ширити ову мрежу што подземних контејнера, што надземних контејнера, за текстил, стакло и делићемо много више канти домаћинствима", истиче Михајло Јањић из Градске чистоће Београд.

У Норвешкој на пример, где постоји депозитни систем, сав амбалажни отпад се сакупља и прерађује, а оно што остане користи се као енергент. 

"Већ десетинама година се никад не бацају флаше и лименке, од кока коле и слично, предају се у продавницама, убацују се у аутомат, аутомат скенира која је флаша и онда добијате новац на каси", каже професор Универзитет Југоисточне Норвешке Биљана Фредриксен.

Увођење депозитног система који постоји у десет земаља у Европи и рециклери у Србији виде као најефикаснији начин да боце и лименке више не завршавају у природи.

"Депозитни систем је најсличнији систему кауције који постоји при куповини пивских боца и подразумева да ви као потрошач дате депозит, повратну накнаду у некој вредности коју затим добијате назад у трговини када вратите амбалажу коју сте искористили, и у том смислу потрошачи су заинтересовани да се укључе у сакупљање јер имају финансијски интерес", објашњава председник Српске асоцијације амбалажног отпада Кристина Цвејанов. 

Финансијски интерес би нашла и привреда, јер се само за увоз старог стакла годишње да 10 милиона евра, а исто толико и за увоз старог папира.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 24. јун 2024.
24° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару