Жене старије од 45 година теже долазе до посла

Послодавци нерадо запошљавају старије јер сматрају да чешће иду на боловање, а нерадо уче. Притом, жене старије од 45 година у неповољнијем су положају од мушкараца. Иако су образованије, мање зарађују и теже напредују, а кад једном остану без посла, нови тешко проналазе. Није то тако само у Србији. У неповољнијем положају су жене у Грчкој, Румунији, на Малти.

Када се деле откази, жене старије од 45 година међу првима су на удару. Њихово поновно запошљавање с годинама је све теже.

"Хоћу да вам кажем да се ради о женама високог степена образовања. То су жене које су радиле у Агенцији за приватизацију, Привредној комори, фирмама у стечају типа 'Југоекспорт'. То су жене које су биле на руководећим местима у банкама", каже Светлана Церовина из удружења "Жене на прекретници".

Педесетдвогодишња Весна Стевић, правница, током свог радног века променила је три занимања. Али никада није радила у својој струци.

"Нема тражења, како који нађем. Непријављено сам радила. За осам година три-четири посла сам радила. Са једног посла идем на други. Имам девојчицу, осми разред. То мора да се однегује. Али ја њој желим бољу будућност", каже Весна Стевић.

Неке општине помажу старијим суграђанкама да се запосле. У Шапцу, на пример, послодавцима за новозапослене плаћају порезе и доприносе.

"Програм се планира и за наредну годину и морам да поменем да је већи број наших суграђански које су укључене у овај програм и тај број износи 60 према 40 одсто у корист жена", каже Виолета Шестић, начелница Одељења за локални економски развој у Шапцу.

Препоруке поверенице за заштиту равноправности у случајевима дискриминације жена на раду углавном се, каже, поштују, као у случају медицинске сестре у Чачку која је склоњена са радног места због година.

"Не можемо замерити неком ко је основан због профита да се држи профита, али да заборавља да су одлуке неких од привредних субјеката базиране на предрасудама да су старији радници мање продуктивни... да су више терет за компанију него добробит, што је нетачно, јер када ћете имати више искуства и знања", истиче повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

У Србији, за исти рад жене су лошије плаћене од мушкараца, а свој посао покрећу углавном из нужде.

"То с једне стране може бити добро, али с друге стране и није толико добро јер успешност бизниса веома зависи од тога да ли сте у њега ушли из економске нужде или из добре пословне идеје, из доброг економског ресурса, из познавања тржишта. Разлика у приходима је толика да жена мора да ради 40 дана дуже годишње од мушкараца да би зарадила исту зараду", наводи Марија Бабовић из Групе за развојну иницијативу "Secons".

Жене на селу су у још лошијем положају, мало је оних које су власнице имања, али су зато на њима главна радна снага. Притом њих 40 одсто ради на њиви јер су остале без посла као технолошки вишак.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.