Како крхко друштво учинити отпорним?

"Као што је вакцина била цивилизацијско достигнуће у борби против појединих болести, данас би то достигнуће могле бити мере које су паметни одговори за спречавање и управљање природним и друштвеним катастрофама", назначила је Ђукић Дејановићева.

Како је рекла, чини се да је у времену у коме живимо све ризик и да као друштво морамо да учимо и будемо спремни да радимо на јачању људских и институционалних капацитета и на превенцији.

"Много тога улагањем нећемо спречити, али ћемо смањити трошкове опоравка и реконструкције", поручила је Ђукић Дејановић која је и шефица међуресорне владине Радне групе за спровођење циљева одрживог развоја.

Како је рекла, када се говори о отпорности на катастрофе, прво се помисли на елементарне непогоде које свакодневно погађају неке делове света и у том смислу подсетила да су Србију 2014. године задесиле велике поплаве, које су погодиле 22 одсто становништва, и причиниле штету од 1,7 милијарди евра.

Истовремено, истакла је, поред јачања отпорности и заштите од природних непогода, не сме се занемарити јачање отпорности од управљачких и економских ризика.

У том смислу, поменула је економску кризу из 2008. године, али и мигранстку кризу актуелну последњих неколико година.

"Ту говоримо и о мигрантима који беже од рата и глади на путу ка Европи. Кроз Србију је током мигрантске кризе прошло око 1,1 милион људи", подсетила је министарка.

Као још један од ризика, Ђукић Дејановићева је навела сушна лета која нас, каже, погађају последњих деценија, утичу на производњу хране и наш извоз, а посредно и на енергетску стабилност.

Негативни демографски параметри 

Такође, када је реч о Србији истакла је негативне демографске параметре, уз истовремену прогнозу да ће се број људи у свету увећавати сваке године.

"Али, чини се да ћемо сви до 2050. године имати заједнички именитељ, највећи број људи живеће у великим градовима, и зато морамо радити на томе да градови до 2020. усвоје и примене планове како би се лакше прилагодили променама", рекла је Ђукић Дејановићева.

Она је истакла и да жене и мушкарце катастрофе не погађају на исти начин, те да жене више страдају, пре свега због родних улога.

"Наш приоритет треба да буде рад на смањењу рањивости и ризика на катастрофе, пре свега рањивих група", подвукла је министарка и додала да и Агенда одрживог развоја 2030 каже да нико "не сме остати иза колоне", односно да се мора изградити систем који ће појачати отпорност најрањивијих.

За виталност и опстанак важно је да информације на тему отпорности буду размуљиве свима, а политике које јачају отпорност друштва укључе национални, локални ниво, грађанско друштво и рањиве групе.

"Имплементација циљева одрживог развоја превазилази учешће чланова владе, и зато влада захтева и ради на укључењу представника јавног, привредног сектора, НВО, медија, академске заједнице. Сарадња на свим ниовима потребна је за остваривање свих циљева", подвукла је Ђукић Дејановићева.

Како је додала, за имплементацију циљева имамо подршку тима УН, а сва финансијска средства планираће се и кроз буџет и кроз друге изворе финансирања.

"Претворити крхка друштва у отпорна" 

Говорећи на отварању конференције, заменица сталне представнице УНДП у Србији Стелијана Недера истакла је да је циљ да се крхка друштва претворе у отпорна.

"То је фокус сарадње у Србији, научена лекција преточена у конференцију попут ове. Кључна реч је отпорност заједница и друштава на екстремне природне катастрофе и оне изазване људском руком", истакла је Стелијана Недера.

Подсетила је да су изазови данас далеко већи и да је број катастрофа далеко већи него осамдесетих година прошлог века – такорећи, удвостручио се, а штета је износила 100 милијарди долара.

Навела је да је није дошло до смањења емисије штетних гасова, те да ће до 2100. године температура повећати за 3 степена, што би могло да има катастрофалне последице - суше, ерозије, поплаве.

"Сада више не можемо да смањимо температуре, али можемо да се прилагођавамо – да радимо на отпорности заједница и смањујемо њихову изложеност и рањивост, а за то је потребно партнерство", подвукла је она.

Према њеним речима, свест је данас на далеко већем нивоу, а у последње три године много је урађено на превенцији и у свету и у Србији.

"Витални развој део је Агенде УН 2030. обухвата елеиминисање сиромаштва, глади, јацање отпорности на катастрофе и друго", рекла је Стелијана Недера.

Конференцију организују УНДП Србија са Регионалним центром у Истанбулу, Канцеларија за управљање јавним инвестицијама Владе Србије и Београдски фонд за политичку изузетност.

Учесници скупа, чији је медијски партнер агенција Танјуг, говориће о томе како улагање у отпорност смањује трошкове обнављања и поновне изградње у случајевима елементарних и других катастрофа, и како јача капацитете, људске и имовинске ресурсе и систем управљања у ситуацијама потенцијалних будућих шокова и притисака.

Марић: Нови закони, уз константно финансирање

Јавна расправа о новом Закону о смањењу ризика од катастрофа и упављање ванредним ситуацијама је при крају, а у финишу је и израда још два акта, закона о критичној инфраструктури и закона о добровољном ватрогаству, изјавио је начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Предраг Марић.

Марић је, говорећи на конференцији, рекао да је након поплава 2014. године другачији однос и свест људи о ризицима, да се подиже квалитет живота, те да ће уз константно финансирање система ићи у добром смеру.

"Сада је дошао тренутак да изнедримо и гурамо нови Закон о смањењу рузика од катастрофа и упављање ванредним ситуацијама са идејом да мењамо свест људи, када је реч о превентиве, а не само о реаговању", рекао је Марић.

Додао је да ће финална јавна расправа о том акту бити одржана 29. новембра у Београду, након чега очекује да тај пропис даље иде у процедуре.

"Подижемо лествицу у начину размишљања када је реч о превентиви, увођењем неких нових мера. Неко ће рећи да стално уводимо неке нове обавезе за локалне самоупаве, а да недостаје новац, али најважније је да се подигне свест и промени начин размишљања. Добра организација комуналних послова не захтева огромне новце, попут чишћења корита реке", рекао је Марић.

Како је додао, у финишу је израда и Закона о критичној инфраструктури и Закона о добровољном ватрогаству, са жељом да се тај важан сегмент заштите и спасавања после 40 година постави на здраве основе.

"Не постоји свето писмо када је реч о ванредним ситуацијама, ни законски акт који се прави једном за 50 година. Акте морате мењати док не буду у духу онога што је живот у Србији и што диже квалитет живота", указао је начелник Сектора за ванредне ситуације.

Марић је убеђен да ћемо са тим сетом закона, уз константно финансирање система, ићи у добром правцу.

"Сигурно је да ће бити ванредних ситуација, пожари носе највеће ризике, ту су поплаве, али и суше и земљотреси. То су ризици, оно за шта се паметна држава, ако препозна, спрема најбоље што може, да се сваке године подижу капацитети. То је наш план", рекао је Марић.

Како је рекао, у Србији до 2009. године није било обједињеног одговора, а те године је усвојен Закон о ванредним ситуацијама, којим је формиран Сектор на чијем је челу, тада "Нејаког Уроша у погледу техничке и кадровске опремљености".

"И онда смо имали 2014. годину, што је незабележено у историји од када се ризици прате у Србији. Након тога, 2015. и 2016. године, приметан је другачији однос у Србији, квалитетнији и бољи однос државних органа, неупоредиво у годинама пре тога", рекао је Марић.

Истовремено, приметан је и другачији однос запослених у локалним самоуправама, подвукао је он.

"Није добро што и даље не радимо много када се ништа не дешава.То смо детектовали још пре две године и то хоћемо да мењамо", поручио је Марић.