Мештани планинских села у ужичком крају спремно дочекују зиму

Кишу и маглу на планинама у ужичком крају преко ноћи могу заменити суснежица и снег због кога се, с првим јесењим данима, свако сеоско домаћинство спрема за дугу и хладну зиму.

"Прво дрва, сено, онда брашно, сточна храна. Све док није снег пао, кад си то припремио, онда си сигуран. Све је спремљено, још само за славу, ништа друго и пошечење (свињокољ) нисмо завршили", каже Маринко Филиповић из села Липа.

"Крава нам се отелила, нема да музем. Кромпир смо повадили, продали. Тако ето, по кући се шврљка, укуваш хлеба, укуваш ручак, Маринко иде около и ради, није нам сад напорно ништа", истиче Разуменка Филиповић.

Разуменка спема вуну како би исплела чарапе које су у зимским данима преко потребне.

"Дође неко из Ужица, Маринку четворе чарапе требају вунене, а и ове женскаре траже чарапе", наводи Разуменка.

До првог снега, овде је све спремно за зиму, па и алтернативни превоз у случају завејаних сеоских путева.

"Једва пешице да се дође, буде некад шест километара да заледи пут, не може да се дође", истиче Ивка Бошковић из села Липа.

Маринко Филиповић каже да, кад падне снег, по завејаним путевима једино се може коњем.

"Ја са мојим коњем могу. Западну у снег, мора са коњем, нема другог превоза", објашњава Филиповић.

Готово да су на све спремни овдашњи горштаци, осим на вишедеценијско, тихо нестајање живота на селу.

"Дрва имам, зимницу имам, све, за стоку храну, све живо имам, само да има ико жив овде од мојих комшија, то ми је највећа моја мука", наглашава Ивка Бошковић.

У ишчекивању, како кажу, чељади с којима ће поделити самоћу, у овдашњим селима настављају традицију предака и упркос тешком бремену година зиму чекају уз пуне куће, штале и амбаре.