Како се троши новац из фонда за прекограничну сарадњу

Голубачка тврђава, споменик културе из 14. века, све познатија туристичка дестинација. Драгуљ Дунава усред октобра угостила је 120 студената из седам подунавских земаља. Ту су захваљујући прекограничној сарадњи.

Радимо на стратегији која је заснована на истраживању шта Дунав може да понуди од свог наслеђа, направићемо туристичке руте, али одрживе руте где ће туристи моћи да упознају локално наслеђе, а руте ћемо ставити у апликацији коју користе милиони људи", каже Банит Кадар из Мађарске, вођа пројекта. 

Из пројекта у пројекат, тако ради Голубачки тим - од реконструкције тврђаве, преко измештања саобраћаја, изградње обилазнице до центра за посетиоце. У то је Европска унија уложила 6,5 милиона евра.

"То је веома важно јер успостављате прво контакт са суседима, покушавате заједнички да радите да идентификујете заједничке потребе и тражите заједничко решење. А ако радите са земљама које су чланице Европске уније, тада први пут ступате и у контакт са структурним фондовима", каже Гордана Лазаревић, консултант из Европског покрета Србије.

Ти фондови су много већи, и зато је важно да стекнемо искуство за њихово коришћење. Са Бугарском имамо један од најбољих примера прекограничне сарадње - реконструкцију Спортско рекреативног центра у Дојкинцима код Пирота. Од старе карауле, настао је модеран туристички центар.

"Наш план је био у 2017. години за почеак да остваримо једно хиљаду ноћења, међутим, ми смо то још у јулу прешли преко хиљаду тако да ћемо дуплирати број ноћења током 2017. године", каже Братислав Златков, директор Туристичке организације Пирот.

За тринаест година, колико смо у програмима прекограничне сарадње, у партнерству са Румунијом, Мађарском, Бугарском и бившим југословенским републикама, Србија је Европској унији пријавила 4.500 пројеката. Скоро хиљаду је реализовано, или су у току, а у тај посао укључено је 800 институција из целе земље.

"Око 180.000 комада различите опреме је купљено која се користи у здравству, просвети, науци и водопривреди, спорту. Када би све ово превели у новчана средства, могли би да кажемо да су корисници са територије Србије, спровели пројекте, уговорили пројекте у вредности од око 200 милиона евра", каже Михаило Дашић, помоћник министра за прекограничну и транснационалну сарадњу.

На предлог Србије, Брисел је омогућио да и бивше југословенске републике које се граниче, а нису у унији, имају приступ фондовима.

"То су ипак области које су и у Југославији некадашњој биле мање развијене и ту је неопходно присуство фондова Европске уније, поготово у тим ситним општинама малим, брдско планинским , Ови пројекти праве и одређену врсту потенцијалне запослености", каже Гордана Лазаревић.

То се очекује и од тек расписаног конкурса за сарадњу са Босном и Херцеговином, углавном из области екологије.