Незапосленост у Србији се смањује, ко најлакше налази посао

ММФ је у свом извештају почетком овог месеца изнео прогнозу да ће стопа незапослености у 2017. години у нашој земљи бити 16 процената, а да ће наредне године пасти на 15,6 одсто.

Истовремено, из Националне службе за запошљавање објављено је да је та стопа 11,8 процената. И једни и други констатују да се број незапослених смањује.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Зоран Мартиновић је рекао да се у овом тренутку на евиденцији Националне службе за запошљавање налази 622.000 незапослених лица и, ако се то пореди са истим периодом од прошле године, може се закључити да је дошло до смањења броја незапослених, за око девет одсто или 55.000 лица на евиденцији.

"Актуелна стопа незапослености је 11,8 одсто, очекујемо да ће до краја године годишњи просек бити испод прогнозе ММФ-а, јер први и други квартал показују да је стопа незапослености испод 15 одсто ако гледамо годишњи просек", рекао је Мартиновић.

С друге стране, како каже Мартиновић, бележи се повећан број запошљавања. НСЗ бележи број лица која су била на евиденцији, а након тога су пријављена на обавезно социјално осигурање.

За првих девет месеци пријављено је око 206.000 таквих случајева, што је више него прошле године за око 2,4 одсто, рекао је Мартиновић.

"Дакле, сви индикатори на тржишту рада бележе позитивне трендове", рекао је Мартиновић.

Директор Националне службе за запошљавање рекао је да је појачана инспекцијска контрола и долази до тога да се велики број лица која су била у неформалној зони запошљавају, а анкетна стопа незапослености је забележила да је у другом кварталу дошло до повећања неформалног запошљавања.

Како каже, нису сви послодавци ревносни да пријављују своје запослене, тако да је сива зона још доминантна.

Мартиновић каже да најлакше налазе посао, за дужи временски период, стручњаци из области информационе технологије, инжењери електронике, машинства, грађевине, лекари са специјализацијама, стручњаци из области финансија, фармацеути, као и они који поседују вештине и знање – књиговође, рачуновође, кувари, пекари и људи којим поседују занате из области грађевинарства – зидари, столари.

Велики број незапослених лица се интересује за програме преквалификације. Мартиновић каже да сада, захваљујући актуелном програму који се спроводи преко Владине Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, око 900 особа се може преквалификовати за сложеније обуке из информационих технологија.

"Ми смо преко НСЗ у овој години на неки начин обучили преко 5.000 незапослених за различите врсте вештина и оних компетенција које могу подићи степен запошљивости. Али, имајући у виду да је на нашој евиденцији више од 30 одсто лица која су првог и другог степена без адекватног знања и вештина, сигурно је да морамо у наредној години наставити са тим процесом и ових дана је и припрема буџета за наредну годину", рекао је Мартиновић.

Директор НСЗ каже да ће захтевати да се буџет за активне мере запошљавања увећа у односу на претходне године.

Истиче да ће бити већа могућност да се стимулишу оне мере које су усмерене ка теже запошљивим категоријама, а то су, између осталог, програми подршке послодавцима, програми стручне праксе, програми за особе са инвалидитетом, као и сложеније обуке из области информационих технологија.