Нови покушај израде социјалних карти – повезивањем институција против злоупотреба

Право на неку врсту социјалне помоћи или субвенције које обезбеђују локалне самоуправе преиспитује се једном годишње. Промену статуса корисника у међувремену, центри за социјални рад, тешко контролишу. Поједине локалне самоуправе, попут Чачка и Крагујевца, покушавају да на локалу успоставе сарадњу са неким институцијама ради провере података и размене информација.

Бранимирка Радосавчевић из Центра за социјални рад у Чачку каже да они обавезују странку да јави уколико дође до промена у њеном статусу, пошто тај центар, као ни други, није умрежен са другим институцијама и установама које воде евиденцију.

Грађани, међутим, нерадо то чине, јер не желе да се одрекну помоћи коју добијају од државе.

Момир Борић из Центра за социјални рад из Крагујевца каже да су, пошто имају уско дефинисану сарадњу са НЗС о размени података, у позицији да уз друге индиције покрећу поступке по службеној дужности и новим решењима регулишу управо то право, односно престанак права.

Социјалне карте, тврде надлежни омогућиће да се сви подаци о грађанима, почев од матичног броја и броја личне карте, до података о имовини, приходима, о томе да ли редовно плаћају порез, нађу у једној бази.

"То ће бити база коју ће да користе све државне институције, а наравно у складу са оним какве ингеренције имају и податке којима могу да приступају. Желимо све оно што су притужбе грађана када је у питању администрација, износ социјалне помоћи, некада нека неправедност према некоме анулирамо или сведемо на неки промил грешке", каже Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања.

Гордана Матковић из Центра за либерално-демократске студије каже да су то урадиле многе земље у региону, као Македонија и Црна Гора.

"То би омогућило бољи увид, омогућило би да се из права искључе они који заправо не би требало да остварују право, омогућило би људима да лакше дођу до права. Социјална карта, да у смислу ви сад у сваком тренутку знате ко је угрожен у друштву, то просто је за сада ван домашаја", каже Матковићева.

Социјалну карту у том смислу, за сада имају само скандинавске земље.

Оне имају регистар становништва и добре поресеке управе и системе на основу којих у сваком моменту могу да виде, на пример, ко располаже коликим приходом.