субота, 28.10.2017, 19:30 -> 19:53
Извор: РТС
Чесма Мехмед-паше Соколовића, историја у малом
За око две недеље требало би да буде завршена обнова чесме Мехмед-паше Соколовића на Калемегдану. Пројекат је трајао две године, а радови пет месеци. Финансира га турска агенција ТИКА, док је за конзерваторски надзор задужен градски Завод за заштиту споменика културе. Занимљиво је да је, током обнове чесме, пронађено још археолошких налазишта – из римског периода, чак и праисторије – чију је рестаурацију такође прихватила да финансира турска страна.
Чесма са које се напајала џамија Сулејмана Величанственог, ускоро ће служити Београђанима. Баш онаква какву је половином 16. века саградио његов везир, српског порекла.
"Сви материјали који се користе за конзервацију и рестаурацију на самом објекту чесме и на другим деловима фортификације јесу аутентични. То су само кречни малтери, агрегати од камена, тог истог који је употребљен и за градњу", објашњава одговорни пројектант обнове чесме архитекта Невенка Новаковић.
Београђанима су, до сада, биле познате само две стране чесме. Наиме, потпуно је била затрпана све до 1938, а од тада делимично.
Потпуном откривању претходило је вађење више од хиљаду кубика земље, после чега се испоставило да је чесма крила и доказе о ранијим житељима – део римског утврђења из другог века и остатке неолитске куће.
"Она је сада конзервирана, тако да посетиоци неће моћи физички да је виде јер су ти налази врло осетљиви. Пронађено је огњиште где смо пронашли много остатака шкољки, пужева, што сведочи о томе да су се неолићани у том периоду хранили шкољкама и пужевима које су налазили у Дунаву", истиче Новаковићева.
Део око чесме сведочи и о томе како су се освајачи опходили према наслеђу – остатке неолита Римљани су сачували, док су делови римских зидина Турцима били и корисни.
"Имамо тај тренутак да је бедем разграђен, јер је он ишао даље баш на овом месту где се чесма налази и да су Турци користили делове римских блокова које су разграђивали са бедема, да би градили чесму", рекла је Новаковићева.
Историја у малом, отуда је део истог пројекта.
"Ово је место одакле је кренуо да се развија урбани део града. Урадили смо инфо табле и табле на којима људи могу да прочитају све – тако сада када одете испред саме чесме добићете цео историјат како за ову чесму тако и за 40 објеката на Београдској тврђави", каже Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда.
Једини нови елемент јесте рампа, која повезује делове горњег града са новим налазиштима. Завхаљујући њој биће доступна свим грађанима, како инвалидима, тако и родитељима са малом децом.
Аутентичност чесме Мехмед-паше Соколовића, пројектанти су проверили у Турској – у доступној документацији и прегледом на десетине тамошњих чесама. У радове су укључени и турски радници.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар