Ђорђевић: Србија пример како се треба односити према мигрантима

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић нагласио је да се Србија показала као одговорна држава током мигрантске кризе.

"Ово је наставак сарадње са међународним организацијама и ми смо врло захвални на помоћи коју пружају Србији у мигрантској кризи. Србија се показала као одговорна држава и као пример на који начин треба да се односимо према мигрантима и мигрантској деци", рекао је Ђорђевић.

Додао је да овакви састанци, као што је округли сто "Социјална инклузија у Републици Србији", доприносе спровођењу конкретних акција које подижу бригу о деци на виши ниво.

"Србија има похвале из иностранства како се опходимо и према мигрантима и према мигрантској деци, али то нас не задовољава. Желимо да напредујемо и да побољшамо однос према њима", рекао је Ђорђевић.

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић рекла је да су "дужности" деце да се играју и да уче.

"То се односи на сву децу. Десети циљ одрживог развоја УН каже да морамо смањивати неједнакости и унутар држава и међу државама. Унутар држава на можда најосетљивијем плану, плану разлика међу децом", навела је Ђукић Дејановићева.

Истакла је да у Србији и даље 13 до 15 одсто деце не завршава основну школу, те да се на инклузији мора још радити.

Стална координаторка Уједнињених нација у Србији Карла Робин Херши навела је да је социјална инклузија један од стубова УН.

"УН имају петогодишњи програм од 2016. до 2020. године, а ово представља наставак рада и надам се да ће водити и подршци 17 циљева одраживог развоја и плана 2030. Нама је велико задовољство што подржавамо Србију на путу ојачавања социјалне инклузије", рекла је Херши.

Шеф представништва УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер истакао је да је једна од водећих порука плана 2030 да нико не сме остати напуштен.

"Ово је Србија веома озбиљно схватила, групе које су посебно рањиве нису само избеглице из региона, Роми, расељена лица са Косова, већ и деца без пратње међу мигрантима", рекао је Шодер.

Додао је да данас у Србији борави око 300 малолетне мигрантске деце без пратње и истакао захвалност свим социјалним радницима, учитељима и осталима који помажу овој деци.

"Јуче само био у школи 'Бранко Пешић' у Земуну, где се школује 30 избегличке деце и био сам дирнут колико они желе да уче и колико су ангажовани учитељи и директори који имају индивидулани приступ сваком детету", навео је Шодер.

Нагласио је да је управо то пример безбедног окружења које брине о деци, а које је Србија обезбедила и зато може да буде модел и за Србију и ван ње.

У оквиру округлог стола "Социјална инклузија у Републици Србији" потписан је и Меморандум о разумевању између министарства за рад, министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, Црвеног крста Србије, градске општине Савски Венац, Новог Сада, Крагујевца и Ниша.

Заменик градоначелника Новог Сада Срђан Кружевић рекао је да је Нови Сад већ много пута до сада показао да је "град отвореног срца".

"Имали смо децу без пратње која су дошла деведесетих година и они су сада Новосађани, то је довољан доказ да ће Нови Сад пуним капацитетом учествовати у пројекту на начин на који смо се обавезали потписивањем меморандума", поручио је Кружевић.

Навео је да нема податке о броју деце миграната у Новом Саду, јер су то променљиве цифре, али да их је било око десет када се овај град налазио на мигрантској рути.

"Брига о њима у социјалним установама и инклузија је остала непоромењена и не разликује се од новосадске деце која се називају незбринута, али држава и град веома брину о њима", указао је Кружевић.

Поред поменутог Меморандума, данас су потписана још два документа – Меморандум о разумевању између министарства за рад, Високог комесаријата УН за избеглице и Удружења "Снага пријатељства"-Амитy, као и Уговор о додели донаторских средстава између "Save the Children International" и Министарства за рад о реализацији пројекта "Процена стандарда и процедура за очување сигурности деце у центрима за смештај деце из мигрантске и избегличке популације на територији Србије".