Развој локалне самоуправе утиче и на развој животне средине

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић поручио је да реформа јавне управе и локалне самоуправе води ка модерној и професионалној управи која је предвиђена као својеврстан сервис грађанима, грађанкама и привреди, јер таква јака управа може да подржи нове концепте развоја попут заштите животне средине.

"Управо у томе видим једну нераскидиву везу развоја локалне самоуправе и унапређење заштите животне средине и тиме ћемо у будућности осигурати амбијент за здраву храну, чисту животну средину, пристојне послове и веће приходе", нагласио је Ружић.

Према његовим речима, један од приоритета Министарства на чијем је он челу јесте окружење у коме је заштита животне средине подигнута на пиједестал, те да постоје законски предуслови за укључивање заштите животне средине у виталне функције локалне самоуправе, али да у пракси то захтева системски приступ и велика финансијска средства.

"Сасвим је погрешно схватање да улагање у заштиту животне средине представља додатно оптерећење буџета", рекао је Ружић.

Додао је да је један од великих изазова недостатак новца, те да системски приступ републичких, покрајинских и локалних активности у великој мери може да одговори том изазову, нарочито, каже Ружић, сада када се налазимо у процесу приступања ЕУ и када имамо могућност да преко ЕУ фондова обезбедимо изворе финансија.

"ЕУ је одлучила да ће повећати улагање у производњу у складу са концептом животне средине где ће се улагати до 20 одсто БДП-а, што говори да је стратегија ЕУ заокрет ка зеленој економији који ће утицати на отварање нових 20 милиона радних места", рекао је Ружић.

Србија има много потенцијала, сматра он, за остваривање прихода од рециклаже, те да неки подаци указују да улагања у зашиту животне средине директно утичу на одрживи развој у целини.

"У области рециклажне индустрије можемо остварити приходе до милијарду и по евра, када знамо да је наш буџет годишње око 10 милијарди евра то говори који је то потенцијал који ми не користимо на прави начин", поручио је Ружић.

Министар заштите животне средине Горан Триван подсећа да Србија има много националих циљева, те да су неки од њих договорени са ЕУ, неки ће тек бити постигнути, и додао да је у остваривању националних циљева најважније јединство свих ниова власти.

Навео је да су најважнији приоритети Србије по питању заштите животне средине питање отпадних вода, комуналног отпада, ремедијација земљишта и пошумљавање.

"У прераду отпадних вода у наредних 25-30 година по проценама којима расплажемо морамо да уложимо између четири и по и пет милијарди евра", изјавио је Триван.

Како је навео, тих пет милијарди евра потребно је уложити за изградњу 300 постројења за прераду отпадних вода, док их Србија у овом тренутку има само 18.

Из ЕУ фондова, каже Триван, Србија може да обезбеди 43 одсто новца који јој је потребан за испуњавање приоритета који су постављени испред Министарства које он води, те да ће остатак новца Србија морати да обезбеди из буџета и кредита, а да највећи потенцијал види у јавно-приватним партнерствима попут депоније "Винча".

Шефица Преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић изјавила је да улагањем у заштиту животне средине улажемо у нешто што свима доноси корист, не само на националном нивоу, већ и много шире.

Како је истакла, у овом моменту до 200 милиона евра годишње добијамо од ЕУ за област животне средине, те да највише средстава одлази на пречишћавање отпадних вода, али да ће та цифра бити већа приступањем чланству.

Према њеним речима, да би пројекти са ЕУ били спроведени за мање од три године, неопходно је да се убрза добијање дозвола, потврда, лиценци које обезбеђују локалне власти, јер у пракси оне одузимају много времена.

Конференција је организована у сарадњи Министарства заштите животне средине, Министарства државне управе и локалне самоуправе и са Сталном конференцијом градова и општина.