Како припремити децу за одлазак из хранитељске породице

У хранитељским породицама у Србији одраста око 6.000 деце и младих. Неки од њих, никада неће добити прилику за усвојење. Поред тога што је процедура за усвојење сложена и дуго траје, још већи проблем је то што карактеристике деце не одговарају жељама потенцијалних усвојитеља. Без обзира на то, припрема хранитеља за одлазак детета из породице, кажу надлежни, почиње и пре него што оно стигне у породицу.

О Анђели су бринули пуних пет година, у њихов дом је дошла као двогодишња девојчица. Од самог почетка су знали да ће једног дана отићи на усвојење или ће се вратити у биолошку породицу, ако се за то стекну услови.

"Позвали су ме у априлу прошле године, она је тек у новембру отишла, с тим да сам је свих пет година припремала за то да ће да се појави права мама. Објашњавала сам јој да сам ја само неко ко је чува, да она има биолошку маму, која ће је волети највише и која ће да је чува за цео живот", прича Марина Митровић Радовановић.

Од хранитеља се очекује да успоставе емоционалну везу с дететом, да се старају о њему и припреме га за одлазак. Упркос томе, тренутак растанка болан је и за хранитеље и за дете.

"Рекли су нам да се не везујемо толико за дете, али то не може да се не везујеш, то је дете, ја сам се много везао за Анђелу", каже Горан Радовановић.

"Оног тренутка када центар који води заштиту детета изабере усвојитељски пар или процени да су се у биолошкој породици стекли услви за повратак детета, то зна саветник за хранитељство и то зна хранитељ", објашњава Светлана Миленковић, психолог Центра за породични смештај и усвојење.

Од тог тренутка почиње припрема детета за одлазак.

Према речима Светлане Миленковић, сама припрема траје онолико колико је детету потребно или некада то диктирају околности.

"Али, и у тим случајевима обавезно дете прво упознаје усвојитеље, контактира с њима, примепрема се за промену. И када је у питању повратак у биолошку породицу потребна је припрема, потребно је да хранитељи пренесу биолошким родитељима шта су актуелне навике, потребе детета и да на тај начин помогну родитељима да би родитељи помогли детету да се његов живот настави уз што мање промена", наводи Миленковићева.

После искуства с Анђелом, Марина и Горан имали су дилему да ли да преузму бригу о још једном детету.

"Пуно треба и љубави и приче и игре и разумевања, свако то дете има неку причу коју треба разумети, тешко је. Двоумила сам се, баш зато што ми је било тешко што се тиче Анђеле, али рекли су ми да идем да видим дечака и да ће све да ми буде јасно", прича Марина Митровић Радовановић.

Весео и драг трогодишњи дечак, кажу, освојио их је осмехом. Примили су га у свој дом, свесни да ће и он једног дана отићи у нови живот.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.