Деда Драга чува успомену на спасавање савезничких пилота

У акцији спасавања савезничких пилота 1944. године, названој "Ваздушни мост", из Србије је у организацији Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михајловића евакуисано преко 500, већином америчких пилота. Највећи број је евакуисан са импровизованог аеродрома у селу Прељина код Чачка, где се и обележава годишњица мисије назване "Хаљард". Историјски подаци кажу да је у септембру 1944. и тридесетак пилота и официра евакуисано из Коцељевачког краја, али се о томе није много говорило. У селу Свилеува, организатор изградње писте у тамнавском крају, Драгутин Ашковић, најстарији у селу и једини сведок-учесник тог догађаја, не дозвољава да се та прича заборави.

Рат му је прекинуо официрско школовање у Загребу, али је међу најписменијим као командир омладине за Посавотамнавски срез, учио младе од слова до математике. И у деведесетшестој деда Драго не заборавља како је позвао 120 младих из села. За два дана направили су импровизовани аеродром.

"То је била ледина скроз и имало је бедемчића, стока ишла па правила стопе, они су то мотикама и будацима равнали, оне рупе набијали. Узели смо креч од кречара а њихови пилоти су знали како изгледају те макете", сећа се Драгутин Ашковић.

Двадест америчких пилота, један француски пилот, два америчка санитетска официра и неколико италијанских војних старешина, били су уз велико обезбеђење у кући Марковића, најимућнијег домаћина у селу. Деда Драга је са њима био два дана, договарали су се са командом у Авијану. Евакуисани су авионима "ДЦ-3" 17. септембра 1944. године.

"Погледали смо – узбуркали се од Медведника једно десетак малих ловачких авиона, као пчеле кад се роје. Док они се разиђоше, утом два авиона иду отуда и дођоше овамо и кад су видели те макете, направише круг и онда један се спусти, и други пође да се спушта. Имала су два храста велика, па је закачио једним крилом и мало га поцепао. После су га они крпили", каже Драгутин Драга Ашковић.

Писта је почињала на јединој заравни на побрђу атара села Свилеува. Била је дуга око 700 метара и у близини није било кућа.

"Ово је био безбедан крај, није било Немаца у близини, ово је била територија четничка током целог Другог Светског рата а и због близине Босне, одавде је Дрина удаљена двадесетак километара ваздушном линијом", каже Зоран Живановић, виши кустос Завичајног музеја у Коцељеви.

Спасавање пилота у Свилеуви деценијама је било у сенци друштвених размирица. За деда Драгу дилема никада није било.

"Спасити човека, дати му живот, продужити, је ли може нешто да буде драже? Не може", каже Драгутин Драга Ашковић.

Поносан је деда Драго и на школске еполете потпоручника, и на Сремски фронт, ослобађање Београда и орден за храброст. Поносан и што ће прича о помоћи америчким пилотима у коцељевачком крају осим његовом унуку остати и унуцима других људи.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 23. јун 2024.
30° C

Коментари

Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Браво
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Respekt za napisani tekst.Bravo.
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
koga je stid od lepote
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo!
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару