Вулин: Ко ћути да се фашизам враћа, видеће га у својој земљи

Александар Вулин који је предводио државну церемонију обележавања 72 године од ослобођења тог концентрационог логора у Аустрији, рекао је да свет не сме да прећути да се фашизам поново рађа, да се враћа и то под својим правим именом, да се враћа над костима најстрашније уморене јасеновачке деце.

"Ко буде ћутао да се фашизам враћа, дочекаће да га види и у својој земљи", навео је Вулин.

Указао је и да је Србија поносна на своју историју и да неће дозволити да се историја мења и да се о њој говори било како другачије него онако као што је било.

Према његовим речима, Србија је и тада, као што је и сада, увек била на страни слободе и људског рода.

"Тамо где је Србија, тамо је и слобода, али Србија хоће да упозори овде у Маутхаузену да свет не сме више да допушта да се зло понавља и да окреће главу од зла које се дешава, које се већ поновило. Ако се изнад јасеновачких костију, изнад поклане јасеновачке деце поново појавила табле на којој пише 'За дом спремни', ако се у Јасеновцу легитимно и од стране власти дозвољено појавила табле са усташким поздравом, онда ће се и у Маутхаузену појавити табле за 'Зиг хајл'", рекао је министар.

Указујући да нема разлке између "Зиг хајл" и "За дом спремни", Вулин је оценио да, ако свет ћути и прихвата да се сваке године на Јелачића плацу, изнад Јадовна, Јасеновца, појављују усташе, онда ће допустити и дочекати да се му се испод Брандербуршке капије појаве људи који носе кукасте крстеве и узвикују "Зиг хајл".

"Ако свет допушта и ако ћути да се над Блајбургом полажу венци убијеним усташама, крволоцима из Јасеновца онда ће дочеати и да се у Маутхаузену полажу венци на гробове чувара Маутхаузена, комаданата логора", рекао је Вулин.

Према његовим речима, није могуће зло зауставити само на једном месту и српски народ је премали да би сам нахранио и зауставио толико зло.

"Онај ко допусти да се у Јасеновцу подигне табле са усташким поздравом дочекаће да се у Маутхаузену подигне табле са поздравом 'Зиг хајл'. Између нациста и усташа нема разлике, између два поздрава нема разлике, између побијених и покланих у Јасеновцу и Маутхаузену нема разлике онда несме бити ни разлике у односу света према ова два стратишта и односу света према ова два показатеља фашизма", рекао је Вулин.

Истакао је да се Србија са поносом сећа свих страдалих у свим ратовима.

"На овом простору обележавамо страдање у Маутхаузену где су убијене десетине хиљада наших земаљака током Другог светског рата", рекао је министар додајући да су заточеници били убијани до последњег дана рата.

Наводећи да је зло увек ту да се понови, он је оценио да нисмо достојно обележили оно што нас је задесило у Првом светском рату.

Вулин је том приликом свечано открио нову спомен-плочу посвећену Србима који су животе изгубили у Маутхаузену, а затим је положио венце и одао почаст страдалима.

Венце су положили и Драгиша Васиљевић испред Савеза Срба Аустрије и Миленко Марић председник српског клуба "Видовдан" из Линца, а комеморацији су присуствовали представници абмасаде Србије у Аустрији, Војске Србије, кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијске академије, као и ученици Гимназије из Бруса који су победили на такмичењу "Да рат остане само игра".

Новооткривену спомен плочу освештао је протојереј ставрофор Драган Мићић, а венце су положиле делегације Пољске, Италије, Русије, Украјне, Албаније.

Министар је положио венце и одао пошту страдалим Јеврејима, Русима, Чесима, Словацима, Шпанцима...

Овогодишња комеморација поводом ослобађања концентрационог логора Маутхаузен и његових 49 споредних логора, одржана је под мотом "Интернационализам повезује".

Од 2006. уведен је мото комеморације, који се стално мења, и који треба да подстакне, пре свега младе људе, да се суоче са временом и идеологијом националсоцијализма, као и да направе поређење са својим светом.

"Српски народ мора да памти"

Вулин је положио венац и на споменик на гробљу из Првог светског рата у месту Рајфердорф у близини Маутхаузена и том приликом навео да српски народ мора да памти.

''Наш народ мора да памти зато и ви долазите сваке године , зато се ваше униформе сваке године појављују у Маутхаузену и на сваком другом гробном месту које обележавамо'', рекао је Вулин обраћајући се кадетима Војне академије и студентима Криминалистичко-полицијске академије, који су у делегацији Србије.

Он им је поручио да ће једног дана бранити нашу земљу и чувати је да буде у миру и да морају да знају из како великог народа долазе, да знају оно што нису знали, односно оно што их читанке нису стигле или нису хтеле да науче.

''У Првом светском рату нисмо знали ништа или смо знали врло мало. Говорили смо да је можда боље ћутати јер ако будемо ћутали све ће бити у реду једног дана. Срби често мисле да ако довољно дуго ћуте о злочину да се он никада више неће поновити, а онда је дошао Други светски рат'', рекао је Вулин.

Како каже, онда смо објашњавали споменике из Другог светског рата - да не знамо ко лежи испод њих, да не знамо ко је чинио злочине.

Према његовим речима, зато су почели ратови даље.

Он је навео да се не могу разумети грађански ратови на простору бивше Југославије без познавања јасеновачког геноцида, да се не може разумети шта се дешавало у бившој Југославији ако се не зна шта је било у Другом светском рату, како су затрти читави делови једног нарада, како је српски народ изгубио тако велики број својих припадника...

''Кажу представници Хрвтаске, тачније њихова председница да се више не враћамо у Други светски рат. И немојмо се више враћати, али немојте онда враћати табле 'За дом спремни' на јасеновачке жртве. Немојте више враћати црнокошуљашке легије на Бана Јелачића, немојте славити протеривање 250.000 Срба'', поручио је Вулин .

Он је истакао да се нећемо враћати на Други светски рат ако сви разумемо да је он завршен поразом Независне државе Хрватске и усташке идеологије.

''Ако је будете стално враћали свакодневном политичком жиивоту онда је ви враћате, а не ми. Ми хоћемо да памтимо сваку жртву јер је свака жртва невина, сваки војник је невина жртва јер ниједан наш војник није дошао да овде неком запали кућу, отме земљу и воду, Ниједан наш војник који је погинуо и у Првом и у Дугом светском рату није погинуо испред туђег огњишта него је погинуо на свом огњишту'', рекао је Вулин.

Он је рекао да ће бити довољно да признају и да забране да се усташка и нацистичка идеологија икада више појављује и да казне носиоце усташке идеологије.

'''За дом спремни'' да се више никада не чује, да се не радују Томпсону када пева и никада се више нећемо враћати у Други светски рат који је за Србе болнија и тужнија усапомена него за било који други народ", рекао је Вулин.

''Немојте нас враћати у Други светски рат, немојте будити најмрачнију и најстрашнију идеологију 20. века, немојте отварати јасеновачке јаме и тако се нећемо вратитиу у Други светски рат'', закључио је Вулин.

Прота Драган Мићић, надлежни свештеник у Линцу и члан грађевинског одбора за изградњу спомен капеле у Маутхаузену рекао је да је на гробљу Рајферндорф сахрањено 8.000 српских жртава, углавном сељака из Мачве и Посевине.

Како је рекао, они су доведени у радни логор и овде су оставили своје кости од разних болести, на првом месту од тифуса.

Мићић је подсетио и да се прошле године кренуло у изградњу спомен капеле која тече својим током.

О логору Маутхаузен 

Маутхаузен је био највећи нацистички концентрациони логор на територији данашње Аустрије, а његов циљ је био уништавање кроз рад.

Заточеници су морали током читавог дана да носе камење тежине од 50 килограма преко такозваних "степеница смрти".

Од 1943. радови у каменолому су смањени и заточеници су изнајмљивани војној индустрији.

У концентрационом логору Маутхаузен је било затворено око 200.000 људи, од којих готово половина није преживела ту "машинерију смрти".

Већ у априлу 1938. године, само неколико дана након "Аншлуса" Аустрије Трећем рајху, СС започиње преговоре о преузимању терена у Маутхаузену.

Први затвореници су у Маутхаузен допремљени 8. августа из логора Дахау.

У Маутхаузену и његових 40 споредних логора, од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945. када су логор ослободили војници Треће Америчке армије, било је заточено преко 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.

Око 120.000 људи није преживело страхоте тог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора и значило је уништење заточеника.

До 1943. Маутхаузен је био логор за "уништавање" у којем су владали тешки услови заточеништва. Од 1941. је гасна комора била део "машинерије смрти", а лешеви су спаљивани у посебним крематоријумима, након што су жртвама одузети сви вредности предмети, као и златни зуби.

Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобођење логора. Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен октобра 1940. године.

То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата.

Друга већа група из Србије упућена је у Маутхаузен октобра 1942. године, а последња је стигла почетком новембра 1944. године. Поред та два, било је још 18 транспорта из нацистичких логора у окупираној Србији.