Које су користи од берзе отпада

За три месеца требало би да почне са радом берза отпада за коју ће бити надлежна Агенција за заштиту животне средине.

Филип Радовић из Агенције за заштиту животне средине Србије каже да пре него што нека компанија жели да извезе тај отпад ван територије наше земље, она ће морати да га понуди на сајту Агенције домаћим компанијама и то оглашавање ће трајати пет дана.

"Ако се нико у тих пет дана не јави они ће добити потврду која ће им бити довољна за извозну дозволу. То је велики корак напред када се ради о заштити рециклажне индустрије", каже Радовић.

Годишње се извезе 300.000 тона секундарних сировина, а увезе се 250.000 тона по већој цени због трошкова превоза. У Србији се годишње сакупи око 450.000 тона челичног отпада. Чак трећина се извезе, а фабрике раде са мање од половине капацитета. Постројења за прераду пет амбалаже раде са трећином капацитета.

"Све корисне сировине које у овом тренутку иду ван тржишта Србије ће бити у процесу издавања дозволе контролисане тиме што ћете морати имати потврду да је то потребно домаћој индустрији - тиме смањујемо увоз папира, извоз амбалажног стакла, извоз гвожђа, извоз секундарних материјала", каже Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију ПКС.

И преостали отпад из производње који може поново да се прерађује извози се јер и они који желе да изграде такве фабрике не успевају у томе.

"У свету постоје технолошка решења,  фабрике за третман опасног отпада, између осталог и за цинкану прашину која у себи има трећину цинка, материјала који је тражен на тржишту, који има вредност. Нисмо успели да добијемо локацију јер планска документа не идентификују, не желе локалне самоуправе да на својој локацији поставе фабрику за третман опасног отпада", каже Никола Егић из "БиС рециклажа Панчево". 

Егић је рекао да су морали да извозе отпад па су одустали од те приче.

Процењује се да је тржиште секундарних материјала у Србији вредно 350 милиона евра, а постоји рачуница да се на један уложени динар у рециклажу добија десет.