Борба за наталитет, како до подмлађивања становништва?

Број новорођенчади у Србији годинама је све мањи. Како би поправила статистику, држава је припремила низ мера за подстицај рађања. Тако је недавно усвојен Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи са циљем повећања броја и процента успешности обављених поступака вештачке оплодње. У наредном периоду држава ће усмерити 130 милиона динара општинама, за спровођење мера популационе политике.

Једна од најнеразвијених општина у Србији - Трговиште може да се похвали бројем рођених беба. У 2016. постала је богатија за 46 беба, што је у просеку пет пута више него ранијих година.

"Све је то резултирало кроз различите подстицаје и мере где смо за сваку незапослену мајку издвајали 10.000 месечно до годину дана детета, приликом рођења беба, исто тако опремање домаћинства, за сваки склопљен брак смо давали одређене субвенције, као и за сваки покушај вантелесне", каже председник општине Трговиште Ненад Крстић.

Већ од следеће недеље држава даје шансу свим општинама да кроз различите мере подстакну рађање у својим срединама.

"Четири, пет општина у Војводини, Београду, централној, западној, јужној Србији, дакле у сваком од ових региона једна општина која се буде најбоље припремила, која је већ показала сензибилитет за примену пронаталитетних мера у својој средини, биће потпомогнута финансијски буџетом Владе односно нашим буџетом, бесповратним средствима да инвестира у сваку од пронаталитетних мера. Тај поступак је у току и мислим да ће дати добре резултате", сматра министарка за популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

Економске мере јесу важне, али не и пресудне. То показују искуства богатијих земаља, које, упркос већим издвајањима не успевају да поправе демографску слику. Зато, саветују стручњаци, пажњу треба усмерити на неке друге мере.

"Онај битан сегмент који треба подстакне да имамо већи број деце нису само директне мере, него све оне које успевају на неки начин да људе задрже у својим местима пребивалишта и то је оно што се показује као кључно у овом периоду, и што ће бити од суштинског значаја за развој државе, практично ти погранични крајеви су најугроженији и биће у наредном периоду", истиче демограф Владимир Никитовић.

Подстицај преко локала није једина мера коју држава планира. Има идеја за знатно ширу подршку.

"Социјалне мере су добродошле, оне потпомажу бољу популациону политику, али код нас је проблем стимулације првог и другог детета основни задатак који треба да има и Влада и сваки појединац. Морамо радити и са послодавцима, родитељима, са бакама и декама који треба да буду сервис својој деци и унуцима", сматра министарка Ђукић Дејановић.

На подмлађивање становништва, ипак, нећемо моћи брзо да рачунамо. Мере дају резултат на дуг рок, тако да је бољитак видљив тек за 10 до 15 година.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.