Словачка, обележена годишњица страдања Срба у Првом светском рату

Има неколико десетина српских војника, али, како је рекао историчар Ернест Хуска, не зна се колико тачно, будући да је у Чехословачкој та статистика вођена као да су војници Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Војници девет нација сахрањени су на Петржалки, објашњава Хуска, јер се, недалеко одатле налазила војна болница и они који су ту преминули, без обзира на то да ли су били војници Аустроугарске, или за њих непријатељских снага, односно војници Русије, Србије и Италије, сахрањени су на том гробљу.

"Тада је био обичај да војник својом смрћу престаје да буде непријатељ и добија своја два квадратна метра земљишта. До 1938, то гробље је функционисало као свечано, а Петржалка, део Братиславе у којој се налазимо постала је део немачког Рајха. После преузимања власти од стране комуниста 1948. године, ово гробље се нашло у тзв. појасу смрти, односно, непосредно уз границу која је била утврђена и брањена", рекао је Хуска.

Како каже, у комшилуку самог гробља налази се бункер из Другог светског рата, који је био саставни део линије бункера која је утврђивала границу према немачком Рајху, а напомиње да је након "демократске револуције 1989", гробље затечено уништено, те да је град Братислава донирао потребна финансијска средства, како би гробље могло да прође ревитализацију.

Заменица градоначелника Братиславе Ивета Плсакова напоменула је да Словаци одржавају традицију, још из времена прве међуратне Републике Словачке, да 1. новембра војници из оближњег гарнизона, као и представници дипломатског кора, обично, како је навела, представници српске, руске, аустријске, италијанске амбасаде, као и делегације појединих држава, попут САД, Турске излазе на то гробље и одају почаст страдалима.

Српска делегација такође је одала почаст и положила венац на спомен-крсту страдалима у логору Велики Међер у Првом светском рату, у том истоименом малом словачком месту.

Како је објаснио амбасадор Србије у Словачкој Шани Дермаку, према новим подацима, ту је сахрањено око 5.989 особа, интернираца из Србије, а нажалост, како указује, на том месту је тледоста подводно, као и читав тај простор, те сама гробна места нису обележена.

"Постоје споменици који означавају неке масовне гробнице, али не појединачне. Гробље је посебно након 2000, комплетно преуређено и почело је интензивно да се трага и за именима лица која су овде боравила и окончала свој живот и до сада имамо 97 одсто имена", рекао је Дермаку.

Прва бројка страдалих била је 1.135, међутим, како објашњава амбасадор, према најновијим подацима из овдашњих архива, та бројка је око 5.989 и договорено је са председником региона и са градоначелником Великог Међера да се крене у реконструкцију гробља, да се ограда измести метар даље и да се направи мало другачије у зиданом смислу, а да се у оквиру стубова који ће стајати, испишу имена свих 5.989 особа које су овде окончале живот.

Такође, према неким најавама из локалне власти, оближњи трг треба да добије име Трг српских жртава, а улица где се налази – Српска улица.

Делегацију Србије предводио је помоћник министра рада Милан Поповић, а поред амбасадора Србије, представника Братиславе и Великог Међера, били су присутни и студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, представници Војске Србије, кадети Полицијске академије из Бањалуке, представници Републичког завода за заштиту споменика, представници Удружења за неговање традиције народноослободилачких ратова "Покрет за југ" из Лебана, као и деца из две основне школе из тог града, победници игре "Битка на Дрини".