Савет Европе: Низак проценат притворених у Србији

Савет Европе позива све чланице да притвор користе као последњу меру, а притвореницима обезбеде адекватне услове. 

Последње статистике Савета Европе о стању у европским затворима за 2015. годину говоре да је у Србији учешеће притвореника у укупном броју затвореника 15,3 одсто.

На сваких 100 расположивих места за притворенике у српским затворима притворено је њих 106,4 што указује на "незнату презаузетост" капацитета, док је проценат оних који чекају на завршетак предсудских процеса у односу на укупан број затвореника у Србији "релативно низак", закључак је Савета Европе. 

Европски комитет за превенцију тортуре позвао је данас свих 47 држава чланица Савета Европе да притвор користе само као последњу меру, а да притвореницима обезбеде одговарајуће услове.

Током посете затворима широм Европе тај Комитет је установио да се притвореници често држе у "лошим условима и на осиромашеном режиму". 

Годишњи извештај Комитета указује и на чињеницу да је пренатрпаност у затворима учестао проблем широм Европе, а да је један од узрока управо велики број притворених који чекају на судске процесе у затворима. 

Чланице Савета Европе позивају се да користе алтернативне методе у случајевима предсудског задржавања, као што су пуштање уз кауцију, кућни притвор, одузимање пасоша или електронски и судски надзор. 

Ове мере би, како се наводи, требало да се размотре и у случајевима притвора страних држављана, за које постоји повећани ризик од бекства.

"Комитет за превенцију тортуре редавно примећује озбиљне превиде када су у питању услови у којима се држе привореници који чекају судске процесеу  затворима широм Европе. Позивам државе да обезбеде да услови њиховог задржавања буду у складу са стандардима у области људских права и да се привор пре почетка судског процеса користи само у случају када је апсолутно неопходан, што може утицати на смањење преоптерећања капацитета затвора", изјавио је генерални секретар савета Европе Торбјорн Јагланд.

У Европском комитету за превенцију тортуре наглашавају да притвор може имати и озбиљне психолошке последице при чему је стопа самоубистава међу притвореницима неколико пута већа него код осуђених затвореника. Као последице притвора наводе се и одвајање од породица и губитак посла или смешатаја.

"Задржавање оних који нису правно осуђени у затворима би требало да се сведе на најкраће могуће време. Таква одлука се мора донети на основу појединачне евалуације ризика од понављања кривичног дела, бекства, утицаја на сведоке, доказе и судски процес", изјавио је председник Комитета за превенцију тортуре Микола Гнатовски.