Београд добија Парк Александров и Парк Гаврила Принципа

Наиме, парк у Улици краља Милана у којем се налази споменик цару Николају Романову, добио је назив Александров, а на иницијативу Министарства културе и информисања и министра Владана Вукосављевића, у сећање на погинуле чланове тог руског војног хора.

Иницијативу је подржао премијер Александар Вучић.

Хор "Александров" основан је 1928. године, а у последњих неколико година наступао је и пред београдском публиком.

Парк између улица Кнеза Милоша, Немањине, Балканске и Адмирала Гепрата, понео је име Гаврила Принципа, борца за слободу и национално уједињење.

У том парку налази се и Принципов споменик, поклон Републике Српске Београду, а у близи је и улица која носи његово име.

Како се наводи у образложењу, именовањем парка по Гаврилу Принципу употпунило би се и у културу народа заокружило сећање на њега.

Нови називи улица 

Шаховски велемајстор Светозар Глигорић и руски дипломата Николај Хартвиг "добили" су своје улице на Врачару, док ће две улице на Чукарици понети имена глумице Оливере Марковић и оперског певача Живана Сарамандића, одлучила је данас Скупштина града.

Улице на општини Стари град убудуће ће носити имена архитекте Михаила Јанковића, историчара уметности Милана Кашанина и вајара, дугогодишњег директора Зоо врта Вука Бојовића.

Део Дубљанске улице на Врачару, од Граничарске до Чубурске убудуће ће носити име Светозара Глигорића, шаховског шампиона Југославије и учесника бројних светских турнира, европских првенстава и олимпијских игара, на иницијативу Шаховског савеза Србије и Удружења професионалних шахиста Србије.

Наставак Дубљанске улице, од Чубурске до Максима Горког, носиће убудуће име Николаја Хартвига, руског дипломате, који је 1909. године, уочи Првог светског рата, дошао у Руско посланство у Боеграду и ту остао до смрти, 28. јуна 1914, када је преминуо од срчаног удара испред посланства Аустроугарске заснавши да ће бити објављен рат.

Његово име некада је носила данашња Београдска улица.

Дива српског глумишта Оливера Марковић добила је улицу на Чукарици, па ће се Осоговска улица на Бановом брду убудуће звати по тој драмској уметници, а на иницијативу редитеља Горана Марковића.

Део улице Милоја Закића на Чукарици убудуће ће носити име Живана Сарамандића, чувеног оперског певача, на иницијативу Народног позоришта у Београду, чији је члан био, и Фондације "Арс Лонга" за очување лепих уметности.

На општини Савски венац, Ботићевој улици се мења име у Улицу Михаила Мике Јанковића, нашег архитекте чије је дело управо и Музеј 25. мај, који се у тој улици налази.

Најзначајнија Јанковићева дела су стадион ФК Партизан и стадион Ташмајдан, Палата Србија, Палата Ушће, као и Музеј 25. мај.

Делу Палмотићеве улице, између Џорџа Вашингтона и Булевара Деспота Стефана одређен је нов назив - Улица Милана Кашанина, по нашем историчару уметности, дипломцу француске Сорбоне, а у години када се навршава 35 година од његове смрти.

Део улице Мали Калемегдан, од Тадеуша Кошћушка до улаза у Зоо врт, убудуће ће бити улица Вука Бојовића, који је 28. година био на челу Врта добре наде, од кога је потекла та иницијатива.

Одборник ДС-а Зоран Алимпић рекао је да није спорно да сви они заслужују улице у главном граду, али је апеловао на надлежне да нова имена дају улицама која их немају, а не да често мењају постојеће називе.

Председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Јасмина Митровић Марић реплицирала је Алимпићу да, на пример, Хартвиг не може да има улицу на неком другом месту, осим у центру града, те да су улице без назива углавном на периферији.

Одборници су усвојили и измене одлуке о подизању и одржавању споменика и скулптурних дела, а Митровић Марић је навела да је циљ да се унапреди заштита споменика, које многи оштећују и шарају.

Одборници су, такође, током седнице, минутом ћутања одали пошту Раши Попову који је у 84. години преминуо у Београду.