Непристрасност и независност витални за функционисање јавног сервиса

O томе да ли британски јавни сервис остаје независан од политике и да ли испуњава очекивања гледалаца, за РТС говори корпоративни директор комуникација Би-Би-Сија Џон Шилдо.

Како комуницирате са вашим гледаоцима и оним што желе да гледају?

Има много канала комуникације. Оглашавамо се у дневним новинама, магазинима, има нас много на друштвеним мрежама. Препознајемо потребе наших гледалаца. Мислимо да производимо одличан програм, желимо да се публика повезује са њим.

Шта заправо публика жели да гледа: вести, забавне програме, серије?

Информативни програм је популаран и све гледанији. Би-Би-Си је најпоузданији извор информација у Уједињеном краљевству. Гледаоци су свакодневно уз наше вести, то се не мења. Наша публика воли и висококвалитетне драмске и серијске програме који говоре о њиховим животима и изазовима са којима се сусрећу. Гледаоци воле и лакше забавне садржаје попут суботњег шоу програма "Нека сија". Дакле постоји широк избор, гледање зависи од расположења публике.
 
У данашњем дигиталном свету истину је тешко дознати?

У свету где је све више лажних информација, шумова, за јавни медијски сервис је то велика шанса да буде поуздан извор информација. Народ жели да чује меродаван извор информација, Би-Би-Си је такав извор. Милиони људи сваки дан користе наше интернет портале, слушају радио, гледају телевизију, јер они верују Би-Би-Сију.

Због чега верују Би-Би-Сију?

Зато што смо кроз генерације показали да смо непристрасни, да нама не управљају политичари, да ми самостално просуђујемо како ћемо пратити догађаје и производити вести. Постоји и могућност да погрешимо, али независност Би-Би-Сија је веома важна, заправо витална за поверење гледалаца, зато имамо Повељу у којој је дефинисано шта Би-Би-Си може да ради и њоме је независност Би-Би-Сија заштићена и то публика зна.

Ми новинари на Балкану много говоримо о утицају политичара на медије. Како бити независан од политике?

Ми свакако слушамо шта говоре политичари као и сви други критичари програма, али самостално доносимо одлуке како ћемо пратити догађаје, трудимо се да задржимо непристрасност, да приступ теми буде избалансиран и фер.

Какве ће промене Би-Би-Си доживети у 21. веку, да ли ће опстати?

Би-Би-Си је увек била организација која се обнављала и освежавала изнутра.Први смо почели смо са радијом, покренули телевизију, први почели са емитовањем у боји, први смо стартовали са видеом на захтев који има огроман успех, сада радимо на новим великим корацима, на иновацијама за ново време. Телевизијски канали су изузетно популарни, али људи нас све више гледају и на таблетима и мобилним телефонима. Кад је садржај у питању гледаоци и даље траже висококвалитетан програм и поуздане вести. То Би-Би-Си обезбеђује.

Шта мислите, имају ли јавни медијски сервиси у Европи будућност?

Надам се да имају. Мислим да су јавни сервиси веома значајни јер могу да преузмају креативни ризик у стварању програма које комерцијални медији не желе да производе, да подржавају креативну идустрију у земљи у којој раде и да реално приказују живот грађана и глобална кретања. Зато се надам да ће јавни сервиси опстати.