За две деценије, 250 операција коштане сржи

Пре 20 година основано је Одељење за трансплантацију коштане сржи у Институту за здравствену заштиту мајке и детета. Те 1997. године, урађена је и прва трансплантација матичних ћелија из коштане сржи. У већини случајева, пацијент је био сам себи давалац, често је то и неко од сродника, или делимично подударан давалац, а све чешће наши пацијенти добијају шансу за излечење и захваљујући донорима из страних регистара.

Начелница Одељења за трансплантацију коштане сржи проф. др Драгана Вујић каже да се у Стерилном блоку тенутно налази двоје деце којима је урађена трансплантација, док су троје у родитељској кући.

"Припремамо двоје деце за трансплантацију у другој половини априла, у мају имамо три трансплантације, а за петоро-шесторо деце се претражује коштана срж преко светског регистра давалаца", рекла је Вујићева.

Шестог априла урађена је 250. трансплантација коштане сржи у Одељењу.

"Тачно је да трансплантација није свемогући лек. Врло јасно се зна у којим болестима се примењује ова трансплантација и код једног броја болесника, упркос урађеној трансплантацији и даље имамо прогресију болести. Код мањег броја пацијената, код нас код 9,3 одсто пацијената, дошло је до озбиљних компликација, које су увек могуће после трансплантације, а резултат је смртни исход", рекла је Вујићева.

Напомиње да је, ипак, више од 50 одсто деце излечено.

Матичне ћелије се узимају из периферне крви, коштане сржи или из пупчаника.

"Постоји група врло јасних индикација за примену крвотворних матичних ћелија. То су само неки облици акутних леукемија, то је мала група деце са хроничним обликом леукемије, један број деце која имају рак лимфних жлезда. Или ако болест не реагује на примењену трапију или се врати, само код једног броја урођених болести, попут урођених слабости коштане сржи или недостатка имуног система, или неких облика урођене анемије, или ако дође до оштећења коштане сржи током живота", објашњава Вујићева.

Последњих година крвотворне матичне ћелије се примењују и за тзв. нехематопоетске индикације – за церебралну парализу, шећерну болест, каже Вујићева али напомиње да је реч о клиничким студијама које су у раној фази испитивања.

Вујићева истиче да је све мања потреба пацијената да иду за трансплантацију у иностранство.

"Захваљујући подршци Министарства здравља коју имамо од 2004. године и РФЗО-а, успели смо да уведемо све облике трансплантације. Само мали број деце мора у иностранство. То се односи на болеснике за које преко националног регистра не можемо да нађемо даваоце. Нисмо до прошле године имали приступ америчком регистру добровољних давалаца, аустралијском и енглеском. Од прошле имамо приступ и њима", рекла је Вујићева.

У националном регистру тренутно је 5.500 давалаца. Вујићева истиче да је потребно што више донора, јер се брже претражује у националном регистру него у светском.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.