Како храну поклонити онима који су гладни?

Незваничан, али свеједно алармантан податак је да се у Србији годишње баци 250.000 тона хране, по становнику око 35 килограма. У исто време, 45.000 људи једини оброк добија у народним кухињама. Највише бацају произвођачи, хипермаркети, ресторани, али и домаћинства. Колико нас је Ускрс мотивисао да мислимо на оне који немају?

Куке доброте нису довољне, па се многи ослањају на Банку хране. Од почетка године помоћ је стигла за око 30.000 угрожених - самохраним мајкама, деци без старатеља, деци и одраслима у прихватилиштима, инвалидима, ромским породицама. Захваљујући донатору, подршку имају и у Родитељској кући, кроз коју је за седам година постојања прошло 450 породица са децом оболелом од рака.

"Већ пет година примају директну помоћ не само у храни, већ и у средствима за хигијену захваљујући донаторском уговору. Могу да кажем само велико хвала", каже Ирина Бан из Удружења "Звончица".

Банка хране у Србији постоји 10 година, али је пред Ускрс први пут, примила рекордну донацију од 15 тона основних животних намирница. Помаже и три народне кухиње при црквама, док остале раде захваљујући активностима Црвеног крста. Народна кухиња у Зрењанину и данас је била пуна корисника.

Корисници Народне кухиње у Зрењанину кажу да сваки дан имају топли оброк, а викендом и празницима добијају конзерве.

Секретар Црвеног крста у Зрењанину Александра Танасијевић каже да донатора има, а да је посебно драгоцено када се они појаве уочи неких великих празника.

"Тада смо захваљујући њима у могућности да мало оплеменимо оброке у народној кухињи као што смо данас у могућности да најмлађим корисницима народне кухиње придодамо и по који слаткиш", истиче Танасијевић.

Помажу и ресторани, али могли би и више када би потврду о исправности хране која им преостане добијали брже.

"Тај остататак хране увече би могао још да се искористи, али је потребна контрола тога, треба променити нешто у законским регулативама, наравно, треба да буду строге, али успоравају овај процес и добру вољу свих нас", објашњава Небојша Дапчевић из ресторана "Мадера".

Да би се више помагало, хуманитарци очекују укидање пореза на донирану храну, али и усвајање закона о вишковима хране који у Француској обавезује све малопродајне објекте веће од 400 квадрата продајног простора да поклањају вишкове хране и робу која неће бити продата до истека рока трајања.

"Вољни су, ради се на томе, ослобађају ПДВ на намирнице. То је покренуто, процедура, то ће да потраје, а што се тиче другог закона у Француској, ту ће требати више врема и биће већи проблем логистике кад све компаније донирају истовремено, треба прихватити те огромне количине", каже Радмила Иветић из "Банке хране".

Захваљујући постојању Банке хране, 175 маркета месечно не баца већ донира око 65 тона воћа. Како да се више хране поклони онима који су гладни, разговараће се и сутра у Ротердаму, где се окупљају представници банака хране из 23 земље.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 03. март 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом