Ада Хуја постаје излетиште и стамбено-комерцијална зона

Главни градски урбаниста Милутин Фолић је рекао за Танјуг да, према Генералном плану Београда, подручје Аде Хује није цело планирано за излетиште, али да велики део јесте.

Предвиђено је измештање индустријске зоне, као што је то урађено у оквиру пројекта "Београд на води", каже Фолић и додаје да ће се на простору Аде Хује можда градити и високи објекти.

"То подручје од преко 100 хектара уз реку јесте један од највећих потенцијала Београда", каже Фолић најављујући да ће ускоро бити решено питање канализације која се излива у рукавац иза Аде Хује.

Главни урбаниста Београда објашњава да ће се на једном делу Аде Хује, иза рукавца, налазити зелене површине, спортски садржаји и део који ће бити налик на Аду Циганлију, а преко шпица Аде Хује је планирана и изградња моста, низводно од спортских садржаја.

Фолић наводи да је један од првих корака у сређивању тог простора решавање проблема непријатних мириса и да је градска Дирекција за грађевинско земљиште предвидела да се канализација преусмери на велики колектор који иде до Великог Села, где се сада налази привремено постројење за прераду отпадних вода.

Палилулско приобаље Ада Хује, које на кеју има шеталиште са спортским и дечјим садржајима и угоститељским објектима, налази се низводно од Панчевачког моста на само четири километра од центра Београда.

На Ади Хуји се налазе и највећа картинг стаза на Балкану, затим терен за одбојку на песку, као и три тениска терена, два са шљаком и један бетонски. Део кеја је уређен као пристаниште, а на једном месту се налазе прилаз за бродове и путнике.

Ада Хуја је окружена насељима Карабурма, Роспи Ћуприја, Вишњичка бања и Вилиним водама на западу.

Прелепа зелена оаза Ада Хуја је била 1960. године претворена у градску депонију и годинама се на том простору одлагало смеће из целог Београда, док депонија није пресељена у Винчу.

Фолић каже да градске власти и Урганистички завод раде на томе да се некадашње индустријске зоне у граду полако претварају у зоне за становање и комерцијалу.

Најавио је да ће у другој половини године бити расписан урбанистички конкурс на коме ће архитекте и урбанисти моћи моћи да изнесу своје виђење како треба да се урбанизује тај део града, "да ли ће то бити објекти: пет плус четири или пет плус пет или високи објекти попут 'Београда на води', куда ће проћи главне саобраћајнице и слично односно на који начин ће тај део Београда сићи на реку".

Реч је о развоју локација по сличном концепту као што случај са "Београдом на води", на пример, Блока 18 и бродоградилишта, Аде Хује, Луке Београд, Марине Дорћол...

Главни урбаниста и да ће после тог конкурса за Аду Хују бити завршен план детаљне регулације, након чега ће бити могуће развијање инфраструктуре.

На Ади Хуји се и даље обавља истовар отпада и налазе се остаци пропалих бетоњерки, депоније песка и шљунка, стоваришта и фабрика папира.

Почетком 20. века подручје Аде Хује је било покривено виноградима и бујном вегетацијом којима су погодовали повољни ветрови, али и природним термалним изворима.

Вишњичка бања је и добила назив по извору извор лековите сумпорне воде на обали рукавца.

Римљани су на том простору гајили винову лозу и правили прва јавна купатила лековитих вода, а највећа келтска некропола пронађена је изнад Аде Хује на Роспи Ћуприји.

Грађанска иницијатива и еколошки покрет "Супернатурал" 2011. године започео је пројекат ревитализације екосистема Аде Хује, па је 12 хектара на шпицу Аде Хује претворено у парк који је проглашен за један од 25 најбољих еколошких пројеката у Европи.

Очишћено је и обновљено земљиште, засађено више од 500 садница дрвећа, преко 2.000 биљака и направљено пет вртова.