Повереник предао годишњи извештај парламенту

Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности је достављен и председнику Републике, Заштитнику грађана и Влади Србије и истакнут на веб презентацији Повереника.

Повереник је подсетио да је у прошлогодишњем извештају изразио бојазан да би игнорисање проблема на које је указивао могло довести у питање више пута понављану оцену да у области слободе приступа информацијама, без обзира на бројне проблеме, постоји иреверзибилан, континуирани позитиван процес, те да је са жаљењем констатовао да се то и догодило.

Како се наводи, у 2016. години први пут је дошло до смањења до сада растућег процента успешних интервенција Повереника, са 96 одсто на 92 одсто.

Иако се још увек може говорити о релативно високом проценту успешности, пад од 4 одсто у току једне године дефинитивно је забрињавајући, наводи Шабић.

Пад ефикасности у заштити права јавности у највећој мери се може објаснити одсуством подршке других државних органа, будући да ни управна инспекција Министарства за државну управу и локалну самоуправу, ни правосудни органи нису имали ни изблиза адекватан однос према чињеници да се закон масовно крши.

Прекршајни поступци покретани су у вишеструко мањем броју од броја реално почињених прекршаја, ретко и селективно, а окончавани у највећем броју случајева наступањем застарелости.

Међутим, како наводи, још важније је одсуство нужне и очекиване подршке највиших државних органа, будући да је Повереник прошле године био принуђен да у много више случајева него претходних година, укупно 61, захтева од Владе обезбеђење извршења, а да Влада то није учинила ниједном.

Повереник наводи и да парламент у 2016. години, другу годину узастопно, није разматрао годишње извештаје Повереника, а да то први пут за 12 година постојања институције није учинио ни скупштински Одбор за културу и информисање.

Истиче се и да је забрињавајуће одржавање неких хроничних проблема у вези са остваривањем права јавности да зна, посебно кад је реч о приступу информацијама у вези са неким крупним, економским потезима државе, односно органа власти, информацијама о располагању великим финансијским или материјалним ресурсима.

Повереник наводи да се у области заштите података о личности и у 2016. години одржавала хронично лоша, врло забрињавајућа ситуација, те оцењује да се Србија још налази на самом почетку процеса имплементације европских стандарда заштите података о личности у правни поредак и реални живот.

Наводи и да Влада Србије ни у 2016. години није донела Акциони план за спровођење Стратегије заштите података о личности, усвојене пре шест и по година, као и да је сама Стратегија остала "мртво слово" на папиру, да је застарела и да је неопходно донети нову.

Шабић наглашава да је неопходно да се однос државе и друштва према заштити података о личности, односно приватности уопште, потпуно, из корена промени.