Транспарентност: Пробијају се рокови за избор директора јавних предузећа

"После три године катастрофалног учинка Закона о јавним предузећима из 2012. у погледу деполитизације и професионализације управљања, Влада се почетком прошле године одлучила да закон промени уместо да га у целости примени. Међутим, ни дуги рокови из новог закона се не поштују", саопштила је Транспарентност Србија (ТС).

Та организација је подсетила да не само да директори у већини републичких јавних предузећа нису изабрани за 12 месеци - колико је био законски рок, већ да конкурси у неким предузећима нису ни расписани иако је рок да се окончају био 3. март.

"Тек крајем фебруара и почетком марта расписани су конкурси за избор 20 директора, без икаквог објашњења о томе шта је рађено у периоду од фебруара 2016. године, када је усвојен нови закон, а Влада је 20. марта усвојила одлуку о још три конкурса, за директоре ЕПС-а, Ресавице и Србијашума иако су већ били расписани", истакла је ТС.

По Закону о јавним предузећима конкурси се могу окончати на само два начина: тако што ће Влада именовати за директора првог с листе коју утврди Комисија, или тако што ће Комисија утврдити да ниједан кандидат на испуњава услове, али нема информације да су конкурси обустављени.

"Медији су још у мају 2016. године изнели недемантоване тврдње да ће конкурс за директора ЕПС-а бити поништен, као и коментар о квалификацијама пријављених кандидата за то место, али стручност кандидата није имао ко да разматра на законом прописани начин, јер је формирање владине Комисије за избор директора јавних предузећа почело тек у децембру 2016. године", подсетила је ТС.

Влада Србије је 7. децембра именовала председника и два члана, две недеље касније скупштински одбор је именовао четвртог, док би пети члан требало да буде именован за избор директора у сваком појединачном предузећу. Именовања петог члана Комисије су урађена тек 20. марта и то само за осам од 20 расписаних конкурса.

"Како није комплетиран избор чланова конкурсне комисије за ЕПС и Ресавицу, остало је нејасно ко је могао да утврди да ниједан кандидат не испуњава услове, што је евентуално могао бити законски основ за поништавање конкурса из марта 2016. године", сматра ТС.

Оцењено је да "поништавање јавно објављених конкурса без саопштавања образложења може подстаћи спекулације да се чека на нови политички договор и пријаву директора који би имао политичку подршку, односно, да обесхрабрује оне добре кандидате који такву подршку немају".