Светски дан шуме

Министарство заштите животне средине саопштило је да је за инфраструктурна улагања у шуме Влада Србије ове године определила субвенције у износу 750 милиона динара, што је око 300 милиона динара више него прошле године.

Субвенције су намењене за градњу и реконструкцију шумских путева и мостова, садњу, негу, производњу шумског садног материјала и заштиту шума, пише у саопштењу.

Како је наведено, највеће повећање је планирано за улагање у капиталне инвестиције - шумску инфраструктуру, што представља системску меру којом се унапређује доступност шума, а самим тим и услови за унапређење гајења, заштиту и одрживо коришћење шума и расположивост биомасе.

Зелени Србије саопштили су да се Србија сматра средње шумовитом земљом са 29,1 одсто површине покривеном шумама. Војводина се одликује малим степеном покривености шумама, свега 7,1 одсто, и неопходно је што пре предузети одговарајуће мере како би се тај проценат бар двоструко повећао.

У Србији постоје велики простори девастираних површина, као што су рударски копови, јаловишта, депоније пепела. Због тога Зелени Србије апелују на надлежне да инвестирају у енергетске шумске засаде на деградираним, еродираним површинама и клизиштима.

Те мере, како наводе, значајно би допринеле у борби против климатских промена и природних непогода.

Зелени Србије наводе да су бесправне сече посебан проблем који угрожава шумске ресурсе. Србија се налази на средини лествице европских земаља у којима се нелегално секу шуме.

Зелени Србије наводе да на тај проблем упозоравају годинама који је посебно изражен на југу Србије, у долини Пчиње, на Кукавици и Козјаку. Шумокрадице секу и младо и старо дрвеће, и за собом остављају огољена, еродирана земљишта и због тога морају да буду санкционисани.

На смањење шумског покривача утиче сушење шумских стабала, мраз, али и шумски пожари. Њихово уништавање изазива озбиљне последице по животну средину, смањење биолошке разноврсности, нестанак појединих биљних и животињских врста, пише у сапштењу.

Зелени Србије истичу неопходност трансформисања енергетског сектора и коришћење обновљивих извора енергије. Кроз подизање енергетских засада као што су брзорастуће врбе, тополе, трске и пауловније озеленеће се енергетски сектор у Србији, при чему ће се производња кисеоника повећати, а количина угљен диоксида смањити.

Они указују да шуме представљају један од најзначајнијих екосистема на планети и да је њихова улога вишеструко корисна - у пречишћавању ваздуха од штетних гасова и честица, имају хидролошку и водозаштитну функцију, регулишу распоред и количину падавина и спречавају појаву бујица и поплава.

Заштитна улога шума огледа се и у спречавању настанка клизишта и ерозије, а значајно доприноси ублажавању последица климатских промена, те због тога наглашавамо важност одрживог газдовања и управљања шумским ресурсима, подсећа се у саопштењу.

Међународни дан шума 21. марта 1971. године прогласила је Генерална скупштина Европске пољопривредне конфедерације. Генерална скупштина Уједињених нација је 2012. године усвојила Резолуцију којом је 21. март проглашен за Међународни дан шума.

Светски дан шума установљен је да би се истакао значај шуме и утицало на подизање свести о потреби очувања и унапређења шумских екосистема.