Ђуровић: Не очекује моментални прилив масе миграната у Србију

Сваког дана у Србији борави између 6.500 и 8.000 миграната, од којих је око 6.500 у прихватним центрима, колико отприлике и износе наши капацитети, а остали су на улици, рекао је директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Жеља ових људи није да остану у Србији, али и они који су поднели захтев за азил тешко га добијају, наводи Ђуровић.

Он каже да је, од почетка азилног система у Србији 2008. године, азил добила свега 91 особа (46 са избегличким статусом, а 45 са супсидијарном заштитом), а у прва два месеца 2017. нико није добио азил у нашој земљи.

"Мигранти који остају у Србији су у све тежем положају и све више траже азил, односно покушавају да изразе намеру да траже азил. У прва два месеца ове године 1.086 људи је изразило намеру за азил, али нико га није добио, а поднет је био 71 захтев. У истом периоду је издато свега 60 личних карти за ове људе, тражиоце азила", рекао је Ђуровић.

Према подацима Центра, прошле године је више од 12.000 тражило азил, а свега га је добило 39 људи, од тога 19 избегличку заштиту и 20 азил супсидијарне заштите.

У 2015. години 34 мигранта су добила азил у Србији, од чега 20 са избегличким статусом и 14 са супсидијарнм заштитом.

Ђуровић истиче да у Србији има миграната који овде остају и до годину дана, јер све теже могу да пређу границу.

Мађарска је донела радикални закон по коме азиланти више не могу да уђу на територију њихове земље, диже се нова жица на граници, у великом броју случајева мађарске власти, али и хрватске враћају мигранте у Србију.

Мигранти, међутим и даље свакодневно улазе у Србију, из Македоније, Бугарске и са Косова и све дуже, сада по седам, осам месеци, остају овде.

Зато, сматра Ђуровић, садашњи транзитни центри у Србији су изгубили смисао пошто су предвиђени за боравак миграната од 24 сата.

"Потребна промена карактера центара"

Србија треба да промени карактер ових центара и регулише положај миграната тако што ће им, рекао је Ђуровић, доделити привремену заштиту, која је једно од могућих законских решења.

То би значило да они за које не може да се одлучи о њиховом захтеву за азил или реши њихов случај, добију заштиту док су у Србији, а најдуже до годину дана, објашњава Ђуровић.

Он каже да би мигранти тако добили право на здравствену заштиту и социјану помоћ, да би били евиндетирани и добили потврде и друге легитимације.

Ђуровић не очекује нови талас миграната из Турске, односно да ће садашње тензије угорзити споразум ЕУ и Турске, с обзиром да та земља добија значајна финансијска средства да задржи мигранте.

"Није реално очекивати масован прилив људи, имајући у виду караткер уговора о спречавању даље миграције између ЕУ и Турске. Обе стране имају интерес да тај уговор настави да функционише. Исто тако Турска може да шаље људе за Европу који су сиријског порекла, а заузврат примају оне који су одбијени у азилној процедури у Грчкој", навео је Ђуровић.

Он додаје да су данашње тензије на релацији ЕУ и Турске последица унутрашњих политичких потреба, пре свега Турске, пошто је председнику те земље Реџепу Тајипу Ердогану потребна подршка за проширење овлашњења председника.

"Турска стално користи тај уцењивачки потенцијал великог броја људи - више од три милиона који су у највећем броју из Сирије", рекао је Ђуровић.

"Није могућ масовни моментални прилив миграната у Србију" 

Према његовим речима, чак и ако би се десило да споразум пропадне није могућ сценарио моменталног прилива масе људи у Србију.

"Турци би могли да повуку војску и полицију са границе и омогуће кријумчарима да раде, што би изазвало прилив људи на европске обале. Али, то је процес, ни Европа не би допустила оно што се десило 2015. године, чему сведоче мере које се сада подразуимевају", рекао је он.

Ради се и на одговору Бугарске и Грчке уколико би дошло до таквог сценарија.

"Евентуални масовни прилив људи би могао да уследи тек после неког времена, док би се кријумачари уходали и уколико овакве мере Европе не би дале резултате да се зауставе миграције на мору. Тако да нема бојазни за такав нередвидив сценарио у ближој будућности. Уговор између Турске и ЕУ, ипак, јесте на климавим ногама због тога што су интереси обе стране потпуно другачији, имајући у виду да Турци желе да се ослободе баласта избеглица и да га злоупотребе", навео је он.

Ђуровић истиче да се Мађарска припрема за непредвиђени сценарио и да наставља да радикализују свој однос према избеглицама, тако што мењај регулативу, појачавају постојећу и праве нову ограду.

"Све у циљу да се граница са Србијом, као прва шенгенска граница, потпуно затвори и да припреми и Србију за евентунални сценарио у коме би Србија била друга тампон зона", процењује Ђуровић.

Прва тампон зона би била Бугарска, Грчка и Медитеран, а онда би Србија била последња одбрана на бранику шенгенске зоне, објаснио је он.

"Процес мигрирања није заустављен, јер људи свакодневно улазе у нашу земљу. Кријумчариски ланци јачају, боље се организују и пребацују мигранте на све софистициранији начин. Људи нам долазе из Бугарске, Македоије и из правца Косова", рекао је Ђуровић.

Он је додао да су то правци које можемо тешко да контролишемо и да са јужним суседима ту немамо потпуну и искрену сарадњу.

"Те околности доводе Србију у ситуацију да се налази између чекића и наковња у овом проблему. Јер, нисмо чланица ЕУ и не можемо да рачунамо на једнак однос као према суседима који јесу, а граничимо се замљема које нису толико одговорне нити желе да сарађују у пуној мери - Македонијом, Црном Гором и Бугарском", закључио је Ђуровић.