Костић: Науку не смемо препустити немилосрдној трци на тржишту

У овом тренутку је неопходно национално финансирање науке, а са увођењем мешовитог модела не бих журио, изјавио је председник Српске академије наука и уметности академик Владимир Костић.

"Базичне и друштвене науке држава мора да подржи. Будемо ли науку препустили немилосрдној трци на тржишту бојим се да ћемо бити на репу догађаја. То ће коштати ову државу али не буде ли се то урадило, једино што ћемо моћи да понудимо јесте јефтина радна снага и половични стручњаци који ће читати туђе радове и причати о њима. Ако желимо да будемо део друштва знања, то не смемо да дозволимо", рекао је Костић за Политику.

Председник САНУ додаје да је проблем што у Србији имамо много више добрих ученика него добрих учитеља, а после ситуације деведесетих, угнездио се и менталитет "вечитог глиба".

О томе колико се уважава мишљење САНУ, Костић каже да у овом тренутку 17 академика врло активно утиче у раду разних тела која креирају науку (матични одбори, Национални савет за науку...).

"Они имају импозантне биографије, у науци су читав живот и нико не може да им наметне одређено мишљење, па ни САНУ јер толико добро познају науку и проблеме. Зато желимо да појачамо рад и утицај Одбора за високо образовање, организујемо трибине, позивамо стручњаке који имају шта да кажу. САНУ јесте била маргинализована и да не кажем изложена мржњи појединих, који чак и не знају где се налази ова зграда", каже Костић.

На питање да ли је тешко бити научник у Србији, Костић одговара да ће вам свако рећи да је јако тешко.

"С друге стране, не могу да тврдим да је моја позиција драматично другачија него позиција мојих колега у другим земљама. Радио сам више година на Универзитету Колумбија и кад сам недавно срео пријатеља с којим имам заједничке радове, рекао је да је ужасно истрошен и уморан од те невероватне и сурове трке у надметању за нове пројекте, за паре које му обезбеђују људи који раде с њим", указао је Костић.

Председник САНУ додаје да, с друге стране, мале нације морају да схвате да је наука, а посебно базичне и друштвено-хуманистичке науке нешто што је део цивилизацијске писмености.

"Друштвено-хуманистичке науке јесу један од знакова за препознавање времена. Бојим се да се мало провинцијализујемо, да се затварамо", констатовао је Костић.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.