Женско архитектонско друштвo за бољу афирмацију жена у струци

Пре више од сто година прва жена архитекта у Србији Јелисавета Начић, по чијем је пројекту започета црква Александра Невског, школа Краљ Петар и још низ зграда у Београду које су данас споменици културе, утрла је пут женама у занимању у коме се и сада боре за равноправан третман са мушким колегама.

Ванредни професор на Архитектонском факултету Александра Ђукић наводи да су 70 одсто студената девојке које се, како истиче, касније изгубе у пракси и ретко када могу да се виде њихова остварења.

Првенствено незапосленост, често другоразредна улога у и огроман одлив најталентованијих, разлози су који су подстакли жене архитекте да оснују своје удружење.

"У свакој земљи постоји удружење жена архитеката, имамо велику жељу, већ радимо на томе да прво регионално повежемо са женама из Хрватске. Овде већ имамо Црногорке, из Босне и Словеније", каже Ева Ваништа Лазаревић, директорка Друштва жена архитеката и редовна професорка Архитектонског факултета у Београду. 

Беч је један од првих градова у коме је постављено питање шта значи родна равноправност у урбанизму и у архитектури.

Милана Рикановић из Канцеларије УН у Србији напомиње да је у Бечу пројектовано прво насеље које је прилагођено борби против насиља над женама.

"Осветљење, приступи обдаништима и аутобуским станицама су такви да онемогућавају насиље", наводи Рикановићева.

Као и на Архитектури, и на целом Београдском универзитету сваке године упише се више девојака него младића.

Проректорка за међународну сарадњу Унивезритета у Београду Иванка Поповић каже да је број наставника на нивоу доцената и ванредних професора једнак је мушким, док на нивоу управе - деканке, директорке института, бројке нагло падају.

До сада је само једна жена била ректор београдског универзитета, а никад декан на Архитектонском факултету.