Селу вратити младост и омогућити опстанак

У Србији је без посла око 175.000 млађих од 30 година. Бар део њих могао би да зарађује од пољопривреде, поручују из Српске академије наука и уметности. Пре тога, сматрају, услове живота на селу држава мора да приближи градским.

Селу вратити младост и омогућити опстанак. На то позива Српска академија наука. Четири стотине хектара ораница нико не обрађује, а чак 32.000 оних који су се школовали за пољопривреду је без посла. Готово сваки шести има факултет, 46 њих су доктори наука. За њих би на селу могло бити посла.

"У 70 одсто земљорадничких задруга, према новим истраживањима, нема ниједног запосленог с високом стручном спремом. То су породична газдинства родитеља, породична предузећа у прехрамбеној сфери, преради, агробизнис компаније које су лоциране у сеоским подручјима", каже проф. Данило Томић из Одбора САНУ за село.

Да остану на селу, није довољан посао. Млади у град одлазе и због тога што се до 500 села не може асфалтним путем, у 400 нема продавнице, у 230 основне школе. А најапсурдније – у две трећине нема ветеринарске амбуланте.

"Стубал, као највеће село у околини Владичиног Хана, требало би да има амбуланту, пијацу", каже Драгиша Стевановић из Стубала.

Гордана Стојановић каже да је за последњих годину дана из њеног насеља отишло троје младих и да не верује да ће се вратити.

"Ћеркица ми је на факултету, четврта година, студира албански језик. Не планира да се враћа, јер овде нема посла за омладину, сви беже", наводи Јасмина Младеновић из Стубала.

Наука предлаже да млади буду на првом месту кад се деле субвенције, да не плаћају дажбине бар три године. По румунском рецепту, паровима који желе да остану на селу држава би требало да да повољан кредит од 50.000 евра.

"За основно стадо, за куповину земље од старачких домаћинстава, за набавку модерне опреме, посебно у брдско-планинским регионима треба да повећа удео сточарске производње и интензивних култура као што су воћарске и повртарске", каже академик Драган Шкорић, председник Одбора САНУ за село.

Превише је стратегија ретко примењених. Да се ова реализује, треба наћи новац.

"ИПАРД програми и ето, то су средства из иностранства. Домаћа средства уместо да се дају страним инвеститорима за отварање радних места да се дају домаћим предузећима", каже Бранислав Гулан из Одбора САНУ за село.

Прве резултате ових мера Академија наука очекује за пет до шест година. Праве ефекте тек за две деценије. И то ако се почне одмах.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.