"Институције ЕУ приметиле помак у српском правосуђу"

Судије треба и у наредном периоду да уложе максималан напор како би се смањио број заосталих нерешених предмета јер повећање ажурности, ефикасан и квалитетан рад судова једино може повратити поверење грађана у рад судова, закључио је Драгомир Милојевић након представљања Годишњег извештаја о раду судова у 2016. години.

По природи свог посла, судије би, како је навео председник ВКС, требало да буду "кардинали државне администрације, али су често њени незнани јунаци".

"Да бисмо остварили наш циљ, а то је независно и ефикасно правосуђе на темељима заштите људских права и слобода неопходно је да томе допринесемо и ми сами судије, својом стручношћу, оспособљеношћу", навео је Милојевић.

Додао је да су тенденције Европске уније "у неку руку напуштање владавина права и да се иде ка владавини вредности".

"Више није позитивизам на првом месту и законитост, већ принцип вредности. Ни Устав више по европским стандардима није највиши политички статут, већ и инструмент у рукама судије", навео је Милојевић, приметивши да се и у наредном периоду мора радити на том пољу како би се прихватили европски стандарди.

Додао је да су надлежне ЕУ институције оцениле рад српског правосуђа позитивно уочавајући одређене помаке, те да он сматра да је такав рад судства допринео и отварању поглавља 23 и 24 средином прошле године.

Што се тиче старих предмета, Милојевић је навео да у вишим судовиам у Србији има још свега 935 предмета старијих од 10 година, те да очекује да их до краја ове године неће бити више уопште.

Такође је напоменуо да је најстарији предмет у Србији, вођен више од три деценије (2015. године је већ "имао" 36 година) у међувремену решен.

Говорећи о броју решених предмета, Милојевић је поменуо да је у току прошле године 2.569 судија решило укупно 2.953.921 предмет. У односу на 2015. годину решено је 866.589 предмета више, док су у истом периоду судови решили преко милион старих предмета (старијих од две године).

Милојевић је навео да је прилив предмета енормно порастао у периоду између 2014. и 2016. године, тако да је у судски систем примљено преко 850.000 нових предмета више од очекиваног.

"То је оптеретило судски систем и утицало да број решених предмета у судећим материјама буде нешто виши, али је укупан број нерешених предмета знатно смањен рачунајући од 2012. године - за 1.100.000 предмета", прецизирао је председник ВКС.

Према његовим речима, томе је допринело повећање броја тужби против државе.

Милојевић је такође изнео податке према којима Србија има готово дупло више жена судија него мушкараца. Судија жена има 1.491, а мушкараца 836. Од укупног броја судија, 401 је старији од 60 година, док је просек старости судија 52 године.

Подсетио је да се судство финансира са 1,74 одсто из буџета док остатак стиже из судских прихода (наплата такси, трошкова...).

Одговарајући на питања новинара, рекао је да је неприхватљиво в. д. стање у великом броју тужилаштава у Србији, која немају главног тужиоца, као и то што више од годину дана није изабран тужилац за ратне злочине.

"Судије да кажу јавно од кога трпе притисак"

Милојевић је рекао и да све судије које осећају политички притисак треба то да кажу јавно, а не да се на то жале кроз анонимне анкете.

"Ја бих волео да судија који је осетио политички притисак јасно и гласно каже тај и тај је извршио притисак на мене, јер не вреди причати уопштено 'притисак, притисак'. Борба са притисцима, уколико они постоје мора бити јавна", нагласио је Милојевић одговарајући на питања новинара.

Позвао је судије да се, ако осете притисак, обрате њему и јавности.

"Без тога се нећемо изборити са тим и вечито ће нам стајати над главом - притисак", навео је Милојевић.

Председник ВКС је напоменуо да се њему лично никад нико од судија није жалио на политички притисак, указујући да сваки судија може слободно да му то каже и именује вршиоца притиска.

Навео је да се један хрватски новинар, након што је био отет и држан у бурету, обратио јавности - после чега му више нико никад није претио.

"Зато је битна јавност рада и ми радимо на томе", закључио је Милојевић.