"Недовољна координација хитних служби у Србији"

"То је препознато и у Националној стратегији о безбедности саобраћаја коју је усвојила влада Србије и као најважнији проблем у сегменту деловања након саобраћајне незгоде јесте управо недостатак комуникације и координације међу хитним службама", рекао је Окановић за Танјуг.

Он је указао да код нас постоје многи бирократски организациони проблеми који доводе до тога да се знатно продужи време реаговања, па онај који је погођен, касније добија помоћ. 

"Тако може да се догоди да на лице места саобраћајне незгоде на Коридору 10 мора да излази екипа из Јагодине, зато што се несрећа десила на територији те општине и да треба да превале рецимо 30 километара да би дошли до повређених, а екипа из Параћина могла би то да заврши неких 10 минута раније, али то није њихова територија", навео је Окановић.

Навео је и пример када се догоди превртање аутобуса на деоници која није добро покривена хитним службама и болницама, додајући да то може довести до огромног проблема.

"Уколико рецимо дође до саобраћајне несреће са аутобусом, биће неколико екипа Хитне помоћи из више домова здравља, које неће имати никакву повезаност, питање је где ће која екипа возити повређене и на крају може доћи до тога да се уопште не зна где је ко транспортован, са којим степеном повреде и слично имамо чак неке масовне несреће које су се догодиле у Србији, а да до дан-данас не знамо заправо колики је био број повређених", рекао је Окановић.

Са друге стране, истиче, постоје проблеми да већина служби хитне помоћи у Србији нема уопште радио везу, већ користе мобилне телефоне, што је, оцењује, недопустиво. 

"У овом тренутку постоји известан степен комуникације и координације хитних служби као што су ватрогасци, саобраћајна полиција, хитна помоћ, ургентни центри, болнице, али оне су на недовољном нивоу и можемо назвати деловање система у овом тренутку стихијским, посебно ако су у питању масовне несреће", указао је Окановић.

Наглашава да, како би се смањио број страдалих у саобраћајним незгодама, односно тежина последица, није важно само радити на спречавању настанка саобраћајних незгода, већ и када се оне догоде, што боље збринути људе који су страдали.

Како је најавио, Српски комитет за безбедност саобраћаја и Ауто-мото савез Србије сутра организују конференцију где ће први пут сести заједно за исти сто представници Сектора за ванредне ситуације, Управе саобраћајне полиције и руководиоци клиничких, ургентних центара, служби за хитну помоћ у Србији и где ће се разматрати могућности за унапређење стратешког рада и заједничког деловања на терену и где ће се усагласити основне смернице даљег развоја.