Школска настава за децу-мигранте у Србији

Рат је зауставио и њихово детињство и образовање, Многи су тек овде први пут ушли у учионицу. Двадесеторица Авганистанаца, који су до Србије прешли 6.000 километара, свакога дана похађа и обавезан двочас из српског језика како би могли да прате наставу.

"Ја учим овде српски језик, енглески језик, и матеметику, и географију, хемију, биологију. Имам мало проблема са математиком, мало-мало, али све разумем", каже Насимул Азамири.

Хан Рашид каже да му школа иде добро. Наставу у школи "Бранко Пешић" у Земуну погађа и 18-годишњи Абдул Базир из Авганистана.

"Ја хоћу да идем у Француску", каже Халитри Рахеи.

У помоћ им притичу и студенти Филолошког факултета и преводилац Камран.

"Добри су, углавном се труде, а примећујем мало су стидљиви, а и мало страха имају још увек. Већина има жељу да иде даље, али убедили смо их да је боље за њих да имају образовање", каже Мирза Камаран.

Распоређени су у осам одељења од петог до осмог разреда.

"Уколико заврше у јуну школску годину, добиће наравно сведочанство школе, а за сада им само издајемо на месечном нивоу 'скул репорт', који за сада није званични документ, али могу да понесу са собом и покажу да су ишли у школу", каже Ненад Ћирић, директор ОШ "Бранко Пешић" у Земуну.

Упоредо са оваквим видом наставе, организује се и неформално образовање, које би требало да заживи у свим прихватним и центрима за азил.

"Док је била актуелна такозвана балканска рута, која је затворена марта прошле године, период задржавања миграната, тако и малолетних миграната без пратње, био је веома кратак у нашој земљи. Како је рута затворена, па мигранти почели дуже да се задржавају у нашој земљи, тако се и јавила потреба за оваквим образовањем. За сада ми немамо полазнике који су завршили целокупно школовање. Ово је тек пројекат који је почео, значи деца су се укључила у школовање, а остаје да се види колико ће они ту заиста остати и колико ће они заиста научити. Оно што је битно, да они по Закону о азилу, док су у азилној процедури имају право да се укључе у основно и средње образовање", каже Иван Мишковић из Комесаријата за избеглица и миграције.

Професори обилазе своје ученике у Центру у Крњачи. Кажу да могу да им пруже образовање, обезбеде свеске, оловке, прилагоде наставу, али да овим младим људима недостаје и обућа и одећа.