Комитету УН представљене антидискриминаторне мере

Комитет је, такође, информисан о мерама које се у Србији примењују у вези са заштитом лица која су лишена слободе, политикама за борбу против насиља над женама и насиља у породици, превенцију тортуре, мучења, наводи се у данашњем саопштењу шефа делегације.

Делегација Србије, у којој су и представници надлежних министарстава, судова, тужилаштава и служби Владе, у дводневном дијалогу са члановима Комитета УН за људска права у Женеви, који је почео јуче, представља Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Пауновићева је истакла да је од претходног извештајног периода унапређен стратешки и законодавни оквир, који се односи на поједина грађанска и политичка права, чиме је олакшан и поједностављен начин њиховог остваривања и ојачана њихова заштита у пракси.

Пауновићева је Комитету УН указала на чињеницу да Србија није у могућности да прати примену Пакта о грађанским и политичким правима, на делу своје територије, у Аутономној покрајини Косово и Метохија, с обзиром на то да је на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, управљање Покрајином у целости поверено УНМИК-у и више пута позвала УН да захтевају од УНМИК-а информације о примени Пакта, на овом делу наше територије, и на тај начин комплетира извештај.

Међународни Пакт о грађанским и политичким правима је усвојен и отворен за потписивање и ратификовање, или приступање, Резолуцијом Генералне скупштине УН 2200 А (XXИ) од 16. децембра 1966. године, а ступио је на снагу 23. марта 1976. године, када је потребних 35 држава депоновало инструменте о ратификацији или приступању.

СФРЈ је ратификовала Пакт законом од 30. јануара 1971. године. Уз Пакт су усвојена и два факултативна протокола.